Direktori javnih preduzeća predmet otvorene političke trgovine
Nova Vlada Srbije još nije izabrana, a već stižu najave da će kršiti aktuelni Zakon o javnim preduzećima. Prvo je novi predsednik Narodne skupštine izjavio da se „ime direktora Srbijagasa nije dovodilo u pitanje i da na čelu tog preduzeća ostaje Bajatović,“ ali i da će "SPS pored toga dobiti još jedno jako preduzeće“. On je takođe objasnio da SPS-u preduzeća „nisu važna zbog samog preduzeća, već da što više ljudi bude deo tog procesa i da u tome učestvuju".
Današnje Novosti, na naslovnoj stranici, u zavisnosti od izdanja, doskorašnjeg ministra Antiću vide bilo kao direktora „Koridora“ ili EPS-a.
Zakon o javnim preduzećima, kako onaj iz 2012, tako i onaj iz 2016, nalažu da načelu javnih preduzeća budu profesionalni direktori, koje će Vlada Srbije imenovati nakon sprovedenog konkursa. Oba navedena zakona su usvojile Narodne skupštine u kojima su većinu činili poslanici SNS i SPS. Međutim, to ovim partijama, odnosno Vladama koje su formirale, nije ništa smetalo da ih bezobzirno krše. Tako, prema nalazima Transparentnosti, od 34 republička preduzeća na koja se primenjuje ovaj zakon, samo u devet postoje direktori koji su imenovani nakon sprovedenog konkursa, u 22 vršioci dužnosti, dok za tri nije bilo moguće naći tačne podatke. U čak 19 slučajeva preduzećima nezakonito rukovode građani kojima je po sili zakona prestao mandat, zbog čega smo pokrenuli inicijativu kod Ministarstva privrede i APR za vršenje nadzora, odnosno brisanje podataka o nezakonitim zastupnicima.
Čak 17 od 34 javnih i državnih preduzeća nije nikada imalo direktora izabranog na javnom konkursu. Preostalih 17 je tokom ovih osam godina u proseku imalo direktora izabranog na konkursu samo 2,5 godine,
Dosadašnja i buduća premijerka je 17.januara 2020, u reakciji na zahtev MMF-a da se prekine praksa upravljanja JP preko vršilaca dužnosti, obećala sprovođenje konkursa.
I Antić i Bajatović bi mogli biti izabrani za direktore JP za koja su “viđeni” i na konkursu, ukoliko ne bude bilo boljih kandidata. Javna objava da je ta stvar rešena na političkom nivou predstavlja veoma dobru garanciju da se na taj konkurs neće ni javiti niko drugi, znajući da će se u suprotnom naći načina da ipak bude izabran unapred određen kandidat. U takvim okolnostima bi bilo poštenije i po pravni poredak sigurnije da Vlada ili poslaničke grupe predlože amandman kojim će se sve odredbe Zakona o konkursu zameniti odredbom prema kojoj “Vlada imenuje direktora javnog preduzeća na osnovu koalicionog sporazuma predsednika političkih stranaka koji čine Vladu”.
