Cena kovid – bolnica i neodgovorena pitanja
Mediji prenose kao vest izjavu Aleksandra Vučića, po još jednom pitanju iz njegove nenadležnosti – da nas opremanje kovid bolnice u Kruševcu košta milijardu i 119 miliona dinara, odnosno oko 10 miliona evra. Umesto razjašnjenja, ova izjava stvara dodatne dileme pored i onako oskudnih informacija koje su bile objavljene do sada.
Prema podacima koje je Ministarstvo zdravlja objavilo pre više od mesec dana, cena koja je ugovorena za opremanje ove dve kovid bolnice bila je 2 milijarde i 56 miliona dinara (1.254.255.748,00 + 802.173.869,00), a posao su 9.oktobra 2020. dobili konzorcijumi sličnog sastava - DRAGER TEHNIKA DOO BEOGRAD, BEOLASER DOO BEOGRAD, MAGNA PHARMACIA DOO BEOGRAD i MAGNA PHARMACIA DOO BEOGRAD, BEOLASER DOO BEOGRAD, DRAGER TEHNIKA DOO BEOGRAD.
Još ranije, 30. jula 2020, Vojnograđevinska ustanova „Beograd“, dala je posao izrade projektne dokumentaciji izvorđenje radova po sistemu „ključ u ruke“ u Batajnici za 3.328.500.000,00 dinara. Ista takva nabavka radova u Kruševcu ugovorena je dan kasnije za 1.660.194.000,00 dinara. U oba slučaja posao su dobili TEMING ELECTROTECHNOLOGY DOO NIŠ, CARA DUŠANA 90, TERMOMONT DOO BEOGRAD i SAŠA MILOSAVLjEVIĆ PR CENTAR ZA PREVENTIVNI INŽENjERING PROJEKTOVANjE EDUKACIJU I SAVETOVANjE BP CONSULTING KRUŠEVAC. Dakle, za izgradnju je ugovorena cena od oko 5 milijardi dinara. U zbiru, tih 7 milijardi dinara jednako je oko 60 miliona evra.
Nepoznato je, odnosno, ne može se proveriti ni u jednom dokumentu, za šta je tačno utrošeno ovih 60 miliona evra. Naime, jedini dokument koji dostupan jeste informacija o dobitnicima ugovora i ceni, kao i o razlozima zbog kojih druge informacije nisu objavljene.
U slučaju opremanja kovid bolnica,postupak je sproveden bez primene Zakona o javnim nabavkama. Kao osnov za to je navedena odredba prema kojoj naručioci ne primenjuju Zakon jer bi primena Zakona „obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti za bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade“. Na mestu gde je trebalo obrazložiti ove razloge, ne navodi se međutim, ni jedan razlog iz oblasti bezbednosti države, već sledeće: „S obzirom da je u skladu sa Zaključkom Vlade 05 broj 464-5913/2020/1 od 23. jula 2020. godine, Zaključkom Vlade 05 broj 464-5915/2020/1 od 23. jula 2020. godine i Zaključkom Vlade 05 broj 464-73153/2020-1 od 24. septembra 2020. godine započela izgradnja kovid bolnica u vojnim kompleksima „Zemun ekonomijaˮ u Beogradu i „ Rasinaˮ u Kruševcu, gde će se lečiti pacijenti oboleli od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, potrebno je blagovremeno iste opremiti medicinskom i drugom odgovarajućom opremom kako bi mogle da funkcionišu i služe za potrebe za koje je su namenjene. Takođe, imajući u vidu epidemiološku situaciju, preporuke Kriznog štaba i drugih nadležnih institucija, potrebno je da se u skladu sa gore navedenim Zaključkom sprovede javna nabavka medicinske opreme za potrebe navedenih kovid bolnica kako bi se u što kraćem roku stvorili uslovi za lečenje obolelih od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 imajući u vidu je rok za zavšetak izgradnje objekata kovid bolnica 01.12.2020. godine „Zemun ekonomijaˮ u Beogradu i 15.12.2020.godine „ Rasinaˮ u Kruševcu. Kako je predmet javne nabavke kompletno opremanje bolnica (kreveti poluintenzivne i intenzivne nege, respiratori, ultrazvučni uređaji, monitori, rendgen aparati , CT skeneri i druga oprema) potrebno je da se javna nabavka dobara sprovede do gore naznačenog roka i da se ista isporuči i instalira. Pravni osnov: Član 20. stav 1. tač. 2).”
Dakle, umesto na zaštitu bezbednosti, Ministarstvo zdravlja se pozvalo na razloge hitnosti (koja je bila neupitna). Međutim, hitnost nipošto nije bila valjan razlog da se u potpunosti isključi transparentnost dok postupak traje, niti da se ograniči konkurencija samo na one firme koje su direktno pozvane da daju ponude.
Kod izgradnje bolnica, primenjena je najmanje transparentna procedura koju Zakon poznaje, ona koja se primenjuje „radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju bezbednost, zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije“. Efekat je bio isti – ponude su mogle da daju samo firme koje su pozvane, a informacije o tome da se postupak uopšte sprovodio i krajnji ishod, objavljene su tek mesec dana kasnije. Za razliku od navodno „bezbednosnih nabavki“, ovde detaljne informacije načelno nisu tajne, ali Zakon nije propisao obavezu da se objave.
