Izmena pravila o finansiranju kampanje bez javne rasprave?
Gotovo neprimetno je prošla vest da je Radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju uradila nacrt zakona o finansiranju političkih aktivnosti i poslala na mišljenje Kancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). U vesti se kaže da se najznačajnije izmene odnose se na smanjenje maksimalnog iznosa koji fizička i pravna lica mogu da doniraju strankama, kao i na uvođenje obaveze učesnicima izbora, da pre glasanja podnesu Agenciji za sprečavanje korupcije preliminarni izveštaj o troškovima kampanja. Navodi se i da je u toku i rad na izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o predsedniku i Zakona o lokalnim izborima.
Ništa od ovoga nije moguće proveriti na bilo kom zvaničnom sajtu. Nema je na sajtu Vladine Radne grupe, sajtu Ministarstva finansija, kao ni Agencije.
Pomenuta radna grupa Vlade je u februaru 2021. organizovala konsultacije sa nevladinim organizacijama koje prate izborni proces i zatražila mišljenja povodom preporuka ODIHR nakon poslednjih parlamentarnih izbora. Transparentnost Srbija se odazvala ovom pozivu i dostavila svoje predloge. Nikakve povratne informacije nije bilo.
Najava da je nacrt izmena Zakona već pripremljen i upućen na davanje mišljenja ODIHR ukazuje da javna rasprava o ovim važnim izmenama uopšte neće biti organizovana ili da će biti organizovana samo forme radi, a bez želje da se sva pitanja detaljno razmotre pre upućivanja u dalju procedure. Takođe, valja podsetiti da se povodom izbornih uslova već vodi dijalog između predstavnika političkih stranaka (sa učešćem i bez učešća evropskih parlamentaraca), a jedno od pitanja koja tu treba raspraviti jeste bolje uređenje sistema za finansiranje kampanje.
Javna rasprava o bilo kojoj izmeni zakona koja bitno menja propis je zakonska obaveza. Nije zabranjeno da se pre otvaranja javne rasprave u Srbiji nacrti šalju na mišljenje međunarodnim organizacijama, ali to nije celishodno. Naime, ako će se nacrt na osnovu javne rasprave menjati, onda bi ponovo trebalo zatražiti mišljenje međunarodne organizacije, jer prethodno neće biti validno. S druge strane, u praksi se pokazalo da kada međunarodna organizacija da zeleno svetlo za nacrt, onda Vlada ne želi da taj nacrt menja. U najmanju ruku, kao što se nebrojeno puta pokazalo, dobijeno pozitivno mišljenje iz inostranstva se koristi kao izgovor za neprihvatanje dobrih predloga koji stižu od zainteresovanih domaćih aktera.
