Fiskalna transparentnost u Srbiji – izveštaj Stejt deparmenta i detaljnija istraživanja

Ministarstvo finansija je saopštilo, a mediji preneli da je “Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno, odnosno prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac”, prema ocenama iz  ovogodišnjeg Izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta. Ministar Mali je ocenio da su u pitanju “odlične vesti” i da je “izveštaj rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama”, pa je zaključio “da su za Srbiju od izuzetne važnosti ovakve povratne informacije kojima se potvrđuje da u svetu ne ostaje neprimećen naš napor i istinska posvećenost reformama koje privodimo kraju”. 

Vest iz Vašingtona je van svake sumnje pozitivna, ali da bi bila odlična, kao što navodi ministar, bilo bi potrebno da je zaista reč o nečemu novom, ukazuje Transparentnost Srbija. Međutim, kako se može videti iz izveštaja američke Vlade za prethodne godine, a trenutno su dostupni za period 2012-2022, Srbija je sve to vreme bila u krugu zemalja za koje Stejt department tvrdi da ispunjavaju “minimalne standarde fiskalne transparentnosti” (u izveštajima za 2012 i 2013 su bile navedene samo države koje ne ispunjavaju minimalne standarde, pa nije sigurno da li je Srbija bila uopšte posmatrana).  Samim tim, ovde nije reč o oceni aktuelnih reformi javnih finansija, već o konstataciji nivoa kvaliteta koji je već odavno dosegnut.

Znatno detaljniji prikaz transparentnosti budžeta daje međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), koje uzima u obzir daleko veći broj parametara i vrši rangiranje među zemljama prema stepenu ispunjenosti standarda. Prema poslednjem objavljenom istraživanju  Srbija se nalazi na 59 mestu od 120 zemalja, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“.  Napredak od šest poena u odnosu na prethodno istraživanje (iz 2019).  gotovo isključivo je posledica činjenice da je konačno uspostavljena praksa usvajanja završnih računa budžeta, dok ozbiljne slabosti, naročito kada je reč o mogućnosti da javnost utiče na budžet, i dalje nisu rešene.

To istraživanje je pokazalo da su unapređenja potrebna kod završnog računa, kako bi bile vidljive razlike između prvobitnih procena rashoda, prihoda i duga i njihovog izvršenja na kraju godine (a ne samo u odnosu na budžet nakon rebalansa), kao i razlike u odnosu na prvobitne makroekonomske prognoze. Na lošu ocenu je uticalo to što u posmatranoj godini (budžet za 2021) fiskalna strategija nije bila doneta na vreme, u skladu sa budžetskim kalendarom, kao i zbog toga što se i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta. Najgori skor, samo dva od 100, Srbija ima u oblasti učešća javnosti u kreiranju budžeta. Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora (54), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". Na relativno dobar skor u ovoj kategoriji je presudno uticala obuhvatnost revizija koje vrši Državna revizorska institucija (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 39 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati, između ostalog, kroz organizovanje javnih slušanja u parlamentu.