Napredak, ali i dalje lošije od Modela zakona

Transparentnost Srbija uputila je Ministarstvu pravde komentare, predloge i primedbe na drugi nacrt Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Drugi nacrt je otklonio neka loša rešenja iz prvog nacrta, koji je bio na javnoj raspravi početkom 2014. Međutim, većina propusta i spornih pitanja ostala je i u drugom nacrtu. Nakon održane javne rasprave po prvom nacrtu nije objavljeno zbog čega pojedine primedbe nisu prihvaćene (a zbog čega druge jesu). Drugi nacrt nije obrazložen, niti je naznačen period trajanja javne rasprave po njemu ili njen program.

U izradi Nacrta Zakona je, kako se navodi u rešenju o formiranju radne grupe, ali ne i u potonjem obrazloženju (prvog) Nacrta, korišćen model zakona „koji je prethodno izradila radna grupa koju je formirao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“. Međutim, tekst Nacrta zakona je, u celini gledano, bitno lošiji tekst od pomenutog modela koji je radna grupa imala na raspolaganju, što je TS obrazložila u okviru komentara pojedinačnih odredaba (dokument sa komentarima dostupan je na sajtu TS, na adresi: http://goo.gl/NNiuh8).

Budući da odstupanje od pojedinih rešenja iz Modela zakona nije bilo obrazloženo (osim u vezi sa pitanjem nagrade za uzbunjivače), ostali su nejasni razlozi zbog kojih se radna grupa Ministarstva opredelila za zakonska rešenja koja uzbunjivačima pružaju manji ili manje delotvoran obim zaštite. Naravno, ova okolnost otvara i pitanje opravdanosti razloga zbog kojih je Ministarstvo uopšte pristupilo formiranju radne grupe za izradu nacrta Zakona, imajući u vidu kako opšte prepoznatu potrebu da Srbija što pre dobije ovaj zakon, kao i činjenicu da nije postojala pravna prepreka da se tekst Modela zakona uputi na javnu raspravu neposredno ili nakon konsultacija oko eventualno spornih koncepcijskih pitanja sa članovima radne grupe. koja je prethodno izradila Model.

Nacrt Zakona sadržinski odstupa od Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, što je u ovom slučaju pozitivno, s obzirom na krupne nedostatke i konfuznost samog Akcionog plana (čiju konačnu verziju sa nedostacima je izradilo nekadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave) u delu koji se odnosi na izradu ovog akta. Iako suprotno Akcionom planu, ovaj nacrt se (ispravno) odnosi i na zaštitu uzbunjivača u privatnom sektoru i pojavljuje se kao nacrt novog zakonskog teksta, a ne kao „izmena i dopuna“ nekog nepostojećeg sadašnjeg zakona o zaštiti uzbunjivača.

„Objašnjenje pojedinačnih rešenja“ iz obrazloženja (prvog) nacrta Zakona je neupotrebljivo, a za drugi nacrt nije ni objavljeno obrazloženje. To je ustvari „prepričanje pojedinih rešenja“, bez ikakvog obrazloženja zbog čega se radna grupa Ministarstva opredelila za njih i bez naznaka o tome na koji način bi se ta rešenja primenila u praksi, što je u nekim slučajevima neophodno da bi se odredbe razumele, a u mnogim drugim slučajevima bi bilo korisno.

Sumnjamo u tačnost navoda iz obrazloženja (prvog nacrta) da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, pošto se ovim Nacrtom predviđaju određene obaveze za korisnike budžeta koje oni trenutno nemaju, a što predviđa, u najmanju ruku, povećano angažovanje zaposlenih. Ukoliko je zaista tačno da sprovođenje ovog zakona ne bi donelo dodatne budžetske troškove, to bi značilo da se trenutno budžetska sredstva koriste neracionalno, pa bi u tom smislu trebalo preduzeti odgovarajuće mere (npr. otpuštanje trenutnog viška zaposlenih u sudovima i drugim organima koji će sprovoditi ovaj zakon).