Programski budžeti

Budžeti na svim nivoima vlasti za narednu, 2015. godinu, moraće da sadrže programski deo. To u praksi znači, da će, umesto samo linijskog prikazivanja "kome je namenjen novac", morati da se prikaže i "za šta je namenjen novac", odnosno kakv cilj i rezultat treba postići i koje aktivnosti i sredstva su za to potrebna.

Programsko budžetiranje može da dovede do konkurencije među budžetskim korisnicima - oni će konkretnim programima konkurisati za novac. I praćenje na koji način se troši novac trebalo bi da bude olakšano, a građani i mediji će moći da procene da li su postignuti postavljeni ciljevi i ostvareni željeni rezultati.

Važan element u ovom sistemu  može da bude i uključivanje građana u planiranje budžeta. Na javnim raspravama građani se mogu opredeljivati za programe koji će se finansirati. Programsko budžetiranje je korak napred i sa stanovištva kontrole i nadzora i potencijalnih ušteda kao posledice kontrole  - Državna revizorska institucija prilikom sprovođenja revizije svrsishodnosti može ukazati na programe koji su neracionalni, neekonomični odnosno "nesvrsishodni" i preporučiti njihovo ukidanje što može rezultirati direktnim i brzim uštedama u budžetu.

Na konferenciji o programskom budžetiranju, koju je danas organizovala Stalna konferencija gradova i opština, mogli smo da čujemo da se rok za uvođenje programskih budžeta, postavljen Zakonom o budžetskom sistemu, neće pomerati, i da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave od naredne nedelje početi edukaciju u lokalnim samoupravama o strateškom planiranju i prelasku na novi način budžetiranja.