"Optimizacija javne uprave"
Na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, u okviru vesti o formiranju "Saveta za reformu državne uprave", objavljen je i nacrt akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave http://goo.gl/phtupe, ali je još uvek nejasno da li se objavljuje samo informisanja radi, ili sa namerom da se prikupe sugestije za poboljšanje, jer nije objavljeno obaveštenje o javnoj raspravi, adresa na koju se mogu upućivati komentari i rok za to. U vesti je, kao jedan od prioriteta istaknuta najava "optimizacije" javne uprave, nesumnjivo potrebna stvar, koja se često dovodila u vezu sa organizacionom strukturom države, brojem agencija, brojem zaposlenim u pojedinim organima državne uprave i slično. Već smo pisali o tome da su rokovi pominjani u ekspozeu premijera za reformu prekratki da bi analize bile ozbiljne. Iz ovog dokumenta vidimo da će ti rokovi biti znatno duži.
Šta se još može pročitati? Da će sistemska funkcionalna analiza celokupnog sistema javne uprave "u cilju utvrđivanja nedostataka u pogledu opšte organizacije sistema" biti urađena do kraja ove godine i da će to koštati 300 hiljada evra (iz donacije EU), da će biti urađena komparativna analiza broja i strukture zaposlenih u Srbiji i članicama EU (u istom roku), da će do marta 2015 biti urađena "analiza strateške svrsishodnosti odabranih organizacija u okviru javne uprave", da će tokom 2015. doći do smanjenja broja zaposlenih u javnoj upravi u skladu sa planom na osnovu ovih analiza i uz pomoć zajma Svetske banke koji je namenjen otpremninama, da će do juna 2015. biti utvrđena metodologija za sprovođenje funkcionalnih analiza (prilagođena metodologija Svetske banke, donacija EU za sprovođenje analiza), da će funkcionalne analize biti sprovedene do kraja 2015. (u pojedinim organima), da će se čitav posao nastaviti tokom 2016. i 2017. (funkcionalne analize u drugim organima i realizacija preporuka)...
Šta se iz ovog može zaključiti? Prvo, da se za sada uopšte ne može pretpostaviti šta će biti ishod čitavog ovog posla u smislu broja "ukinutih agencija" ili broja zaposlenih u javnoj upravi na kraju procesa, pa ni u njegovim pojedinim fazama (koliko je "odabranih organizacija" obuhvaćeno u prvoj fazi), da će sve to biti predmet analiza koje tek treba da se urade. To je, naravno, ozbiljniji pristup problemu od političkih najava ukidanja "suvišnih agencija" iza kojih ne stoje jasni odgovori o tome šta se ukida i zbog čega. Glavno pitanje je kako će se planovi za reformu raditi - na primer, da li će polazište biti koliko novca poreski obveznici mogu da izdvoje za finansiranje javne uprave, pa da se prema tome određuje kako da se ta oskudna sredstva najbolje upotrebe i da se sistem javne uprave ustroji prema finansijskim mogućnostima, ili će pristup biti obrnut - koje sve poslove prema usvojenim zakonima javni sektor treba da obavi i kako da se na najbolji način organizuje da to i učini i da se izračuna koliko to košta. Do sada smo, uz sve druge probleme u pogledu organizacije imali i najlošiju moguću opciju - konstantan rast obima poslova koji se poveravaju javnom sektoru, uz prećutno znanje da za obavljanje tih poslova nisu obezbeđena sredstva, što na kraju dovodi do toga da zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru. Zbog toga nam se često događa da imamo stroga pravila u raznim oblastima ali ne i dobro opremljene službe koje će da nadziru njihovo poštovanje, što zatim otvara širok prostor za selektivne kontrole i korupciju. U vezi sa samim Akcionim planom valja primetiti da trenutno nije eksplicitno predviđeno objavljivanje nalaza funkcionalnih i drugih analiza koje će biti sprovođene, što bi svakako trebalo ispraviti, kako bi i građani mogli da steknu uvid, ne samo u zasnovanost reformi koje se sprovode, već i kako bi se upoznali sa dosadašnjim načinom finansiranja javnog sektora koji plaćaju.
