TS poslanicima dostavila predloge amandmana

Pozvali smo poslaničke grupe da amandmane preuzmu kao svoje u predloženom ili izmenjenom obliku i sa našim ili izmenjenim obrazloženjem.

Poslanicima je upućen poziv i da da razmotre druga važna pitanja u vezi sa uređivanjem finansiranja političkih aktivnosti na koja im je TS ukazala u dopisu.

Povodom izmene Zakona kojom se predlaže da se ukine zabrana kupovine nekretnina novcem dobijenim iz javnih izvora, TS je ocenila da bi to bilo uslovno prihvatljivo, ako se uvede dodatno ograničenje kojim bi se tako nabavljene nekretnine koristile isključivo za sprovođenje političkih aktivnosti.

Na ovaj način bi se sprečilo da se nekretnine kupljene od javnih izvora koriste za sticanje zarade od dalje prodaje ili iznajmljivanja, rešavanje stambenih potreba zaposlenih i slične namene.

TS smatra da je izmena kojom se predlaže da se sredstva iz javnih sredstava, namenjena za redovno finansiranje, koriste i za finansiranje troškova izborne kampanje, loša.

Za finansiranje kampanje se već izdvajaju značajna budžetska sredstva, tako da bi ovakvo rešenje bilo nelogično i de fakto bi vodilo tome da se iz budžeta dva puta izdvaja novac za istu svrhu, što je suprotno načelima budžetskog sistema. Osim toga, takvo rešenje bi imalo i štetne posledice po ostvarivanje nekih demokratskih načela. Naime, odredbama Zakona je propisano da se svim učesnicima u izbornoj kampanji pre izbora raspodeljuje određena suma iz budžeta, u jednakom iznosu. Nakon izbora, liste koje su ostvarile izborni uspeh (poslanička mesta) dobijaju i dodatna sredstva za pokriće troškova kampanje. Ukoliko bi se omogućilo korišćenje sredstava dobijenih iz budžeta za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, to bi značilo da bi parlamentarne političke stranke (a pogotovo one koje u nekoj skupštini imaju najveći broj narodnih poslanika, poslanika i odbornika) bile izrazito privilegovane u odnosu na ostale učesnike izborne trke. Parlamentarne stranke, i inače, uživaju određenu prednost u odnosu na vanparlamentarne takmace, po prirodi stvari (veća mogućnost da se predstave pred građanima i van izbornog perioda), ali nije opravdano da se iz džepa poreskih obveznika ta razlika produbljuje.

Što se tiče predloženih smanjenja izdvajanja za finansiranje stranaka i finansiranje izbornih kampanja, TS smatra da je sadašnji obim finansiranja partija iz budžeta previsok. Međutim, još veći problem jeste to što pri donošenju Zakona (2011) nije jasno određena svrha budžetskog finansiranja, a ta oblast se ne rešava ni predloženim izmenama.

Sa antikorupcijske tačke gledišta, raspodela koja je potpuno srazmerna uticaju koji pojedine liste imaju u Skupštini, mereno brojem poslanika, potpuno je opravdana. Međutim, pošto finansiranje partija iz budžeta komparativno gledano ima i druge ciljeve, postoje razlozi i za modifikovanje aktuelnih zakonskih rešenja. U tom smislu, izmene bi mogle da idu u pravcu određivanja minimalnog finansiranja za parlamentarne partije (to jest, one koje su sa svojom listom prešle izborni cenzus), koji bi trebalo vezati za zadovoljenje određenih minimalnih potreba partija.

S druge strane, kako ne bi došlo do otuđivanja partija od članstva, visina budžetskih dotacija bi se mogla usloviti prikupljanjem istog tolikog iznosa od članarine, kao što je učinjeno u nekim državama.

Jedna od stvari koja bi se mogla razmotriti, nakon što precizno bude određena svrha finansiranja iz budžeta, jeste i eventualno uvođenje „minimalnog iznosa“ koji se raspodeljuje partijama, kao i „plafona“ budžetskih dotacija po jednom primaocu, a koji sada ne postoji.

Iz razloga mogućih negativnih uticaja na ravnopravnost političkog predstavljanja, trebalo bi razmotriti i finansiranje onih političkih opcija koje su dobile značajan broj glasova na izborima, ali nisu zastupljene u parlamentu (o tom pitanju je nedavno rešavao i Ustavni sud Savezne Republike Nemačke).

Takođe bi bilo dobro razmotriti i uvođenje još jednog ograničenja – maksimalnog iznosa koji se može potrošiti na oglašavanje u izbornoj kampanji.

Transparentnost Srbija takođe smatra da bi korišćenje javnih resursa u izborim kampanjama, odnosno „funkcionerska kampanja” jedno od pitanja koje bi trebalo prioritetno rešavati, a niej obuhvaćeno ovim predlogom izmana, kao ni nacrtom izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Reč je o rasprostranjenoj pojavi kada se navodne redovne aktivnosti javnih funkcionera i institucija kojima rukovode ciljano sprovode baš u doba izborne kampanje radi dodatne predizborne promocije u okviru informativnog programa medija.

Ceo dopis upućen poslanicima možete videti na sajtu TS: http://goo.gl/W8JEXs