Zašto ministarstva nevoljno polažu račune skupštini
Prateći rad 16 aktuelnih ministarstava, Transparentnost Srbija pronašla je da je samo Ministarstvo kulture objavilo plan rada za tekuću godinu. Uz to, tek odnedavno, planovi rada Vlade Srbije su dostupni javnosti, ali se ne mogu naći na mestima gde bi se očekivalo. Slična je situacija i sa njenim izveštajima o radu, naveo je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, predstavljajući rezultate istraživanja „Izveštavanje i odgovornost kao mehanizam za suzbijanje korupcije”. Kroz ovaj projekat, sproveden tokom 2014. godine, TS je želela da ukaže na značaj izveštavanja i uspostavljanja sistema za „polaganje računa”, kao važnog mehanizma za borbu protiv korupcije i povećanje transparentnosti. Ukazujući na manjkavosti u načinu na koji Vlada Srbije podnosi izveštaje o radu, TS kao posebno uočljivu navodi to što se godišnji izveštaji o radu vlade ne razmatraju pred Narodnom skupštinom, niti postoji obaveza parlamenta da to čini.
Pored toga, ukazuje se da su davanje primata političkoj odgovornosti nad pravnom i smene ministara bez obrazloženja u čemu je njihov rad bio loš standardni deo političkog života u Srbiji. Obaveza kvartalnog izveštavanja ministarstava Narodnoj skupštini se samo delimično poštuje. Tokom 2014. godine podneta su 23 kvartalna izveštaja, a pred nadležnim skupštinskim odborima razmatrana su - svega četiri.
Sve izveštaje je podnelo pet ministarstava (državna uprava i lokalna samouprava, MUP, odbrana, prosveta i nauka, kultura i informisanje), šest ministarstva nisu podnela nijedan kvartalni izveštaj o radu (finansije, privreda, trgovina i turizam, pravda, spoljni poslovi, omladina i sport), dok su ostali ovu obavezu delimično izvršavali.
Veroljub Arsić (SNS), predsednik skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koji ove godine nije imao priliku da razmatra nijedan izveštaj o radu Ministarstva finansija, ne vidi veliki problem u tome, jer, kako navodi, zato i postoji Državna revizorska institucija (DRI). „DRI kontroliše zakonitost i opravdanost trošenja budžetskih sredstava i prilikom podnošenja završnog računa o budžetu revizor je dužan da da svoje mišljenje i na taj način se vrši kontrola ministarstva, vlade i svih budžetskih korisnika. Odbor za finansije može da raspravlja o izveštajima o radu ministarstva, ali jesmo zato osnovali Državnu revizorsku instituciju da ona u ime i Narodne skupštine vrši kontrolu utroška budžetskih sredstava. To je njena svrha postojanja”, ukazuje Arsić.
Kada je reč o drugim ministarstvima i skupštinskim odborima, on smatra da ovi izveštaji o radu svakako nisu suvišni, ali, nažalost, nisu ni obavezni. Ipak, dodaje on, prvi put u ovom sazivu Narodne skupštine skupštinski odbori počinju da rade u punom kapacitetu. Pa tako, objašnjava Arsić, prvi put imamo priliku da Agencija za borbu protiv korupcije podnese svoj izveštaj nadležnim odborima i Narodnoj skupštini, pa DRI 23 godine unazad podnosi izveštaj i Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, pa čak i Fiskalni savet.
„To je mnogo značajnije, zato što su oni ti koji vrše kontrolu rada ministarstava”, ističe Arsić.
Vesna Marjanović (DS), koja je na čelu Odbora za kulturu i informisanje u više skupštinskih saziva, podseća da je ovo tromesečno izveštavanje o radu ministarstava, bar kada je reč o Ministarstvu kulture, postalo praksa u vreme ministra Nebojše Bradića, i to zato što je odbor na tome vrlo čvrsto insistirao.
„Bitno je da je ta obaveza utvrđena Poslovnikom o radu skupštine, iako je ta odredba tako definisana da nije, da tako kažem, najočiglednija obaveza koja podrazumeva i neku vrstu sankcija. Ali, to nije ni potrebno, zato što je logično da odbor, čak i da nema te odredbe u poslovniku, može u svakom trenutku da pozove nadležno ministarstvo i da traži podnošenje nekog izveštaja, bilo u vezi sa određenom temom, bilo uopšte u vezi sa aktivnostima u nekom određenom periodu”, kaže Vesna Marjanović. Ipak, kako dodaje, potrebna je veća obaveznost, utoliko što se to ne primenjuje podjednako redovno od strane svih ministarstava i različitih odbora, nego samo u nekim.
Pored toga, navodi ona, nije do kraja jasno ni u poslovniku da li se taj izveštaj ministarstva usvaja ili ne i šta su posledice ako se ne usvoji (što se do sada nije dešavalo). Kao što nije precizirano ni da li se nakon usvajanja izveštaja takođe usvajaju neki zaključci i preporuke i šta se onda s tim preporukama dalje radi. „Naravno, mislim da je i ovo što sada imamo bolje nego da nemamo uopšte, jer pruža mogućnost poslanicima da redovno prate rad ministarstva i da ministarstvu postavljaju pitanja. Ali, nije dovoljno. Trebalo bi razmišljati o mehanizmima jače kontrole”, ocenjuje Vesna Marjanović.
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je prilikom predstavljanja istraživanja Transparentnosti Srbija da njegovo ministarstvo sada radi na tome da se omogući dostupnost svih podataka o javnom sektoru, uključujući precizan broj zaposlenih i njihove zarade. „Cilj reforme javne uprave koju sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jeste upravo da stvori delotvornu državu - servis građana i privrede, pa smo se između ostalih rukovodili i principima unapređenja transparentnosti rada i boljom komunikacijom sa građanima”, ističe Bošnjak u izjavi za „Politiku”. Kako navodi, jedna od ključnih aktivnosti je i podizanje svesti o razvoju euprave, koja omogućava veću efikasnost i javnost u radu, lakšu komunikaciju građana sa državnim organima i smanjuje šetanje od šaltera do šaltera.
