"Sporazumevanje" oko zakonskih obaveza
U Srbiji je, izgleda, vest kada dva ministarstva (u istoj Vladi) potpišu sporazum o saradnji, pa ministar još zaključi da će taj sporazum doprineti borbi protiv korupcije.
Naime, ministar finansija Dušan Vujović ocenjuje da je potpisivanje "Sporazuma o saradnji" između MUP i MF "znak rešenosti vlade da bitno smanji prostor za korupciju, zloupotrebe, bežanje u sivu ekonomiju". Ministar Stefanović ocenjuje da "ove dve institucije" (misli se prevashodno na Upravu carina i kriminalističku policiju) "i inače dobro sarađuju", te da će "sporazum omogućiti i saradnju u primeni zakona o javnim nabavkama, integrisanom upravljanju granicom, suzbijanju krijumčarenja" (http://goo.gl/GBGx5V).
Državni organi u Republici Srbiji i inače imaju obavezu da međusobno sarađuju u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti. Ministri su deo iste Vlade Srbije, koja, ako se javi neki problem u ostvarivanju saradnje ima i svoje koordinacione mehanizme i predlaže ili donosi propise kojima može da precizira način razmene informacija, ukoliko se opšte norme o saradnji pokažu kao nedovoljne.
U prošlosti su Vlade bile heterogen(ij)e, pa je deo problema u saradnji mogao poticati iz političkih opstrukcija jedne stranke protiv druge. Zašto je sada potrebno da ministarstva uređuju svoje odnose memorandumima o saradnji? Da li je reč o "stavljanju na papir" mehanizama koji i inače funkcionišu, kao neke vrste podsetnika, koje je, na primer, praćeno kontakt informacijama zaduženih osoba, kako bi se izbeglo lutanje službenih dopisa? Da li se njime rešava neko pitanje koje je bilo sporno među ministarstvima ranije? Ili je reč (samo) o zgodnoj prilici za promociju dva organa (i ministara)? O svemu tome ne može se izvući zaključak, jer niti su ministarstva objavila ovaj memorandum, niti ih je, izgleda, neko od novinara o razlozima za njegovo donošenje nešto pitao.
