Izveštaj o kontroli medija
NIN prenosi u novom broju šta je Savet za borbu protiv korupcije napisao u izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji.
Zaključak Saveta je: "Poslednje tri godine političke stranke su u cilju disciplinovanja medija, urednika i novinara, nastavile da zloupotrebljavaju svoj uticaj i javne resurse. Država je nastavila da subvencioniše medije u svom vlasništvu, dok se tržišni položaj medija u privatnom vlasništvu drastično pogoršao. Stepen zavisnosti medija od prodaje oglasnog prostora i budžetskih dotacija postao je još veći kod medija sa privatnim vlasništvom. I urednici i novinari susreću se sa različitim oblicima cenzure ili autocenzure, jer im egzistencija zavisi od izvora finansiranja medija u kome rade".
"U poslednje dve i po godine nije bila vidljiva spremnost političkih stranaka da se odreknu uticaja na vlasničku, odnosno uređivačku politiku medija, bilo da je reč o formalnom ili o neformalnom uticaju. Konkretni primeri potkrepljuju percepciju javnosti da je kontrolna uloga zamenjena tako da vlast kontroliše medije umesto da mediji kontrolišu vlast“, stoji u izveštaju.
Izveštaj Saveta, pisan na 160 strana, analizira uticaj vlasti i krupnog kapitala na medije, i to putem raznovrsnih mehanizama od otvorenog ili skrivenog učešća u vlasništvu, preko oglašavanja, do poreskih olakšica i drugih usluga, kojima se pojedini mediji „drže u šaci“. Opšta ocena je da situacija u medijima nakon poslednjeg izveštaja Saveta iz 2011. nije nimalo bolja, naprotiv, cenzura i autocenzura su u porastu, a nije popravljena ni transparentnost u vlasništvu. U najnovijem izveštaju, koji obuhvata rad medija u periodu od 2011. do 2014. godine, Savet zaključuje da više od polovine analiziranih medija nema jasno vidljivog vlasnika.
U odeljku „Budžetsko finansiranje medija u vlasništvu političara“ dobar je deo posvećen TV Plus Kruševac u vlasništvu ministra Gašića, koja je finansirana i budžetskim novcem grada Kruševca. Iako je račun ove televizije u blokadi od 5. 12. 2011. godine, uprkos tome ona nesmetano posluje preko preduzeća ADD produkcija d.o.o. iz Kruševca, koje je 100 odsto u vlasništvu Irene Gašić. TV Plus je reklamni prostor ustupila ADD produkciji, preko koje se oglašava uprava grada Kruševca i brojne gradske ustanove, poput Zdravstvenog centra, Kruševačkog pozorišta, JP Poslovni centar iz Kruševca… Prema podacima Uprave za trezor, ADD produkcija je za oglašavanje na Gašićevoj TV Plus primila u prvih devet meseci 2014. godine čak 3,7 miliona dinara budžetskih sredstava, u 2013. godini 4,7 miliona dinara, u 2012. 1,9 miliona. Od 2009. do 2011, dok je Gašić bio gradonačelnik Kruševca direktno iz budžeta grada ADD produkciji uplaćeno je dva miliona dinara.
Prema podacima do kojih je Savet došao, u periodu od jula do oktobra 2014. godine ukupan poreski dug svih medija iznosio je preko 3,2 milijarde dinara ili oko 26 miliona evra. Po visini duga izdvajaju se TV Pink, Novosti, Politika i RTS. Ukupni dug TV Pink je u tom periodu iznosio 759, 9 miliona dinara i bio je osam puta veći od duga RTS, skoro šest puta veći od duga Politike i više od 2,5 puta veći od duga Novosti. Posebnu pažnju Savet je obratio na dug TV Pinka, kao najvećeg dužnika među medijima.„Najbolji primer za pumpanje poreskog duga je slučaj Pinka, čiji vlasnik Željko Mitrović resurse svoje TV godinama stavlja na raspolaganje najdominantnijoj stranci koja čini Vladu“, piše u izveštaju Saveta, koji je utvrdio da TV Pink nije poštovala Sporazum o odloženom plaćanju poreskog duga od 705 miliona dinara iz februara 2013. godine, kojim joj je omogućeno da dug izmiri u 15 jednakih mesečnih rata uz grejs period od devet meseci. U međuvremenu, ministar finansija Dušan Vujović je sa TV Pink 14. 10. 2014. godine zaključio novi sporazum o odloženom plaćanju duga za obaveze u visini od 197,5 miliona dinara, na 12 rata uz grejs period od 12 meseci. To bi značilo da bi prvu ratu od 16,4 miliona dinara Mitrović trebalo da plati tek 25. septembra 2015. Iako je TV Pink početkom februara saopštila da je platila pet miliona evra poreskog duga, Savet postavlja pitanja zašto Poreska uprava nije raskinula sporazum iz 2013. godine i prinudnim putem naplatila dug kada je utvrđeno da dužnik ne plaća rate, zašto je sklopljen novi sporazum na jesen 2014. i da li ovakvi uslovi važe i za ostale poreske obveznike?
