Zakon o ispitivanju porekla imovine - "politička volja" za šta?

Koliko god da se često poteže priča o donošenju Zakona o ispitivanju porekla imovine, o "političkoj volji" da se to učini, paradoks je da i dalje ne znamo o čemu se uopšte ovde govori. Osim teza - koncepta za donošenje ovakvog zakona, koje je pre petnaestak godina uobličio i predstavio profesor sa FPN u Beogradu, Čedomir Čupić (ranije predsednik Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije i Odbora Agencije za borbu protiv korupcije), ne postoji ništa u javnom diskursu iz čega bi se moglo videti o čemu se uopšte razgovara. Drugim rečima, za šta to postoji (ili ne postoji) "politička volja".

 

Srbija ima strateške akte u kojima se donošenje ovog zakona ne pominje, a po materiji bi moralo - npr. Strategija za borbu protiv korupcije. Donošenje ovog zakona se ne pominje ni u nacrtu Akcionog plana za poglavlja 23 i 24 evropskih integracija, ni u nacrtu Strategije finansijskih istraga. Ne vredi ni pričati koliko bi bilo neozbiljno, sa stanovišta strateškog planiranja u državi da se jedan ovakav akt pojavi iznebuha, a da ne predstavlja deo veće celine antikorupcijskih napora.

 

Pre donošenja bilo kakvog zakona na ovu temu trebalo bi videti šta od onoga što imamo u pravnom sistemu nije funkcionisalo i gde su nova pravila najpotrebnija. U tom smislu su naročito značajne mogućnosti koje Poreska uprava ima za unakrsnu kontrolu imovine i prihoda (još od 2003), iskustva iz primene posebnih propisa u oblasti organizovanog kriminala (obrtanje tereta dokazivanja o zakonitosti porekla imovine kod osumnjičenih za pojedina krivična dela), iskustva primene nekadašnjeg "zakona o ekstraprofitu", rezultate primene propisa o sprečavanju pranja novca i kontrolu imovine i prihoda javnih funkcionera koju vrši Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, valja podsetiti da je mesto u antikorupcijskoj strategiji već našlo uvođenje krivičnog dela "nezakonitog bogaćenja" iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije, koje bi moglo imati efekte slične "ispitivanju porekla imovine" kada je reč o javnim službenicima, ali da do sada nije još ništa urađeno u vezi sa tim.

 

Zaključak nakon svih tih razmatranja i sprovođenja već postojećih mera bi možda i bio da je potrebno doneti poseban Zakon o ispitivanju porekla imovine, a ne samo poboljšati primenu postojećih normi i doneti one koje su već planirane. S druge strane, političke najave i periodično otvaranje priče o donošenju zakona, kojem se zna jedino naslov sigurno nije put ka uspešnim reformama.