Protiv zloupotrebe funkcije

U izbornoj kampanji 2014. godine funkcioneri su imali 848% više promotivnih aktivnosti nego u istom periodu (šest nedelja tokom februara i marta) prethodne godine. Da nije reč o „slučajnom“ povećanju obima posla, koje se podudarilo sa kampanjom, svedoči činjenica da je u nedeljama posle izbora broj aktivnosti smanjen čak šest puta.  To su činjenice koje je TS utvrdila u monitoringu 2014. godine. Slična situacija bila je i na izborima 2012. godine, samo su tada glavni akteri bili iz druge političke opcije.

Koliko je ovaj prikriveni, besplatni, marketing efikasan, svedoči činjenica da, uz 55 promotivnih aktivnosti Siniše Malog i Gorana Vesića, SNS nije 2014. godine potrošila niti jedan dinar na oglašavanje u izbornoj kampanji za Grad Beograd.

TS je i 2012. i 2014. predlagala da se zakonom uredi ova zloupotreba javnih funkcija u stranačke svrhe. Novi, konkretan, predlog podneo je programski direktor TS Nemanja Nenadić radnoj grupi koja radi na izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Predlažemo da se ovo pitanje uredi u članu Zakona koji uređuje članstvo funkcionera i obavljanje funkcija u političkoj stranci i u stavu 2 propisuje da „Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata“.

Taj član bi trebalo dopuniti sa dva nova stava koji glase:

„Nedozvoljenim korišćenjem javne funkcije i javnih resursa iz st. 2 smatra se i kada funkcioner, koji ima pravo da bude član političke stranke:

1)         učestvuje u planiranju, organizovanju ili sprovođenju promotivne aktivnosti organa vlasti u doba izborne kampanje, osim kada postoji zakonska obaveza da se te aktivnosti izvrše u određeno vreme i na određeni način;

2)         učestvuje na promotivnim skupovima koje ne organizuje politički subjekt, osim kada je u pitanju neodložna obaveza od javnog značaja koju može da obavi samo određeni funkcioner ili je to uobičajeno u međunarodnim odnosima;

3)         saziva konferenciju za štampu, daje saopštenja i oglašava se na drugi način u svojstvu javnog funkcionera u doba izborne kampanje, učestvuje u svojstvu javnog funkcionera u drugim aktivnostima koje prate mediji ili daje izjave za medije u tom periodu, osim kada je u pitanju neodložna obaveza od javnog značaja koju može da obavi jedino određeni funkcioner ili postoji zakonska obaveza da to učini.

Zabrana iz st. 3. ovog člana ne odnosi se na funkcionera pokrajinskog ili lokalnog organa vlasti, kada se izborna kampanja u celosti vodi van teritorije na kojoj je organ u kojem vrši javnu funkciju nadležan, kao ni na republičkog funkcionera ako se aktivnost iz st. 3. ne sprovodi na području na kojem se vodi izborna kampanja, niti se na to područje odnosi“.

Predlog smo obrazložili činjenicom da je trenutno najzastupljeniji oblik zloupotrebe javne funkcije za političku promociju obavljanje navodno redovnih aktivnosti javnog funkcionera i organa vlasti kojim rukovodi u doba izborne kampanje.

To pitanje se može urediti kroz izborne i medijske propise. Na ovom mestu su predložene norme koje se odnose neposredno na ponašanje javnog funkcionera u doba izborne kampanje. Ove norme bi važile samo za funkcionere koji i inače imaju pravo da budu članovi političkih stranaka, tako da ne bi neopravdano ograničile eventualne promotivne aktivnosti drugih organa vlasti (npr. sudovi, tužilaštva, nezavisni državni organi), čiji rukovodioci ni inače nemaju pravo da učestvuju u političkom nadmetanju.

Prva tačka donosi zabranu učešća funkcionera u planiranju, učestvuje u planiranju, organizovanju ili sprovođenju promotivne aktivnosti organa vlasti u doba izborne kampanje. Promotivne aktivnosti mogu biti raznolike – npr. objavljivanje i besplatna distribucija opštinskog glasila građanima kojom se promovišu uspesi opštinskog rukovodstva; organizovanje svečanog otvaranja škola i bolnica; dodela nagrada i stipendija koja se vanredno planira baš za doba izborne kampanje; organizovanje posete srodnim institucijama u unutrašnjosti (npr. baš u mestu u kojem se organizuju lokalni izbori).

Izuzetak predstavljaju oni slučajevi kada postoji zakonska obaveza da se upravo u određeno vreme i na određeni način (npr. da se neki ugovor potpiše upravo u to doba).

Druga tačka zabranjuje učešće javnog funkcionera na promotivnim skupovima drugih organizatora (osim onih koje organizuje sam politički subjekt u izbornoj kampanji).

Spisak ovakvih aktivnosti je takođe dugačak – npr. tribine na kojima se promovišu knjige ili filmovi; tribine sindikata ili poslovnih udruženja; učešće u promotivnim humanitarnim akcijama; pozdravna reč na konferencijama. Prvi izuzetak su neodložne obaveze od javnog značaja. Na primer, ako se upravo u doba izborne kampanje organizuje važna konferencija u inostranstvu, normalno je da će resorni ministar, premijer ili predsednik da učestvuje na tom skupu. Drugi izuzetak predstavlja dugotrajna praksa. Na primer, ako već decenijama gradonačelnik Beograda otvara neki umetnički festival, nema razloga da to ne učini i ako slučajno otvaranje festivala padne u doba izborne kampanje. Isto tako, ako je uobičajeno zbog međunarodnih odnosa da upravo određeni rang državnog funkcionera učestvuje na nekom događaju koji pada u doba izborne kampanje, takvo učešće ne bi bilo zabranjeno.

Treća tačka odnosi se na medijske aktivnosti koje organizuje ili u kojima učestvuje sam funkcioner (nevezano za organ vlasti kojim rukovodi ili druge subjekte). I tu takođe može biti reč o širokom spektru aktivnosti koje se mogu zloupotrebiti za predizbornu promociju. Na primer, to su situacije kada se upravo u doba izborne kampanje funkcioner oglašava o nekom pitanju (samoinicijativno ili po naručenim pitanjima novinara) koje bi moglo da mu donese popularnost kod birača – npr. tako što najavljuje donošenje novog strogog zakona, dolazak investitora, rešavanje dugotrajnog socijalnog problema; kada učestvuje u događajima koje mediji prate sa ciljem podizanja političke popularnosti, kao što su gradski maratoni, posete ugroženim građanima. I ovde postoje izuzeci koji se odnose na neodložne poslove od javnog interesa koje mora da obavi upravo taj funkcioner ili zakonsku obavezu.

Novi stav 4. ublažava zabranu iz stava 3. Naime, ne bi bilo opravdano zabraniti promotivne aktivnosti gradonačelniku Niša (koje se sprovode u Nišu) za vreme dok se održavaju lokalni izbori u Novom Sadu. Isto tako, zabrana se ne bi odnosila ni na republičke funkcionere kada sprovode aktivnosti koje nisu ni na koji način u vezi sa pokrajinskim ili lokalnim izborima, niti se odvijaju na području organizovanja tih izbora.