Kad vlasnik hoće da proda stan
onda ga oglašava tako da privuče najveći broj potencijalnih kupaca i dobiju što bolju cenu. To radi tako što objavi makar ono što će svaki kupac da zapita - koji je sprat i kolika je zgrada, kakva vrsta grejanja je instalirana i slično. Od kako je pristup internetu bolji i kvalitetniji, objavljuju se i fotografije objekta i stana.
Šta se dešava kada država prodaje? Objavljuju se samo oni elementi koji su obavezni po zakonima, kao u ovom primeru (danas oglašene prodaje na sajtu Grada Beograda):
3. Jednosoban stan u stambenoj zgradi u ul.Risanska u Beogradu
– površina stana: 38 m2
– početna cena nepokretnosti: 42.840,00 EUR;
– iznos depozita: 4284,00 EUR u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate depozita;
U nekim drugim slučajevima stvari stoje još lošije - npr. tako što se objavljuje samo skenirano sudsko rešenje o prodaji, koje se ne može ni pretraživati.
Da bi se javna imovina i javni interes što bolje zaštitili pri prodaji država može da se ugleda na sopstvene građane i u vezi sa drugim stvarima. Na primer, mnogo bi bile veće šanse da će rashodovani službeni automobili pronaći kupca da su izloženi i prodati na auto-pijaci. Ovako, oni već mesecima stoje parkirani ispred Palate Srbije (bivši SIV), gde, ne samo da prave gužvu, nego stvaraju dodatne troškove - nekoliko policijskih službenika koji zbog novonastalog nedostatka parking prostora određuju ko može da prođe do zgrade automobilom, a ko ne.
