Humani političari i surovi propisi

Bivši gradonačelnik Dragan Đilas nije kažnjen sa 60.000 dinara jer je pomagao penzionerima i vaspitačicama, kako se sugeriše u tekstu, već zbog toga što je to činio, kršeći propise. Nije pitanje koliko je neki potez popularan ili na prvi pogled deluje humano. Poštovanje zakona je ono na čemu počiva (ili bi bar trebalo da počiva) država. Ako se uspostavi praksa nekažnjenog kršenja zakona iz "humanih razloga", ko će povući crtu i reći šta su humani razlozi, šta (predizborni) populizam, a šta eventualna loša namera, zloupotreba sredstava, upakovana u humanu oblandu? Na primer, da li su pomoć dobijali samo najsiromašniji penzioneri, a ne i drugi socijalno ugroženi građani, jer je PUPS bio partner u vlasti ili je to bio humani potez?

Ako neki propis nije dobar, treba ga promeniti, omogućiti da loše plaćeni vaspitači dobiju veće plate ili da siromašni penzioneri i svi drugi ugroženi građani dobiju socijalnu pomoć. 

Dragan Đilas je u vreme kada se ovo dešavalo bio jedan od najuticajnijih funkcionera vladajuće koalicije, i sigurno je  mogao da inicira brzu izmenu propisa. I to da je isplata trudnicama, koju bivši gradonačelnik pominje, postala praksa na nivou cele države nije se desilo tako što je cela država odlučila da to čini mimo propisa, već su propisi promenjeni. Za razliku od ovog slučaja od pre pet godina, kada se Đilas kršenje propisa pravdao humanim razlozima,  danas smo često svedoci da se nakaradne odluke pravdaju nakaradnim tumačenjem propisa, što je jednako loše.