Ko pravi, a ko cepa budžet?
Rokovi
Kada je ministar finansija, Dušan Vujović, pre nekoliko dana (24. novembra) najavio da bi “Budžet za 2017. sledeće nedelje bi mogao da se nađe pred Vladom, a odmah nakon toga biće predat u parlament i usvojen u zakonskom roku”, to je zvučalo samo kao uobičajeno „kreativno tumačenje“ poštovanja Zakona o budžetskom sistemu. Vujović je naime ukazao u toj izjavi da je "zakonski rok za donošenje budžeta je 15. decembar, ali bi on mogao da bude donet i ranije, sve zavisi od dinamike rada parlamenta." Sredina decembra zaista predstavlja rok da Skupština usvoji Zakon o budžetu za narednu godinu. http://www.mfin.gov.rs/newsitem.php?pf=1&id=12759
Međutim, to je samo jedan od 17 rokova koji su postavljeni u članu 31. Zakona o budžetskom sistemu. Problem je u tome što ti rokovi za pripremne radnje nisu poštovani. Tako, između ostalog, do 30. aprila je ministar finansija trebalo da dostavi nacrt Fiskalne strategije za naredne tri godine Fiskalnom savetu, a Vlada je trebalo da usvojenu strategiju dostavi Narodnoj skupštini do 15. juna. Iz poznonovembarske izjave ministra Vujovića saznajemo „da je pripremljena i Fiskalna strategija za period od 2017. do 2019. i da bi i krajem sledeće nedelje mogla da se nađe pred Vladom a potom bude dostavljena Skupštini Srbije“. Kasna priprema i objavljivanje ovog planskog dokumenta, koja ukazuje da on ne igra ulogu koju bi trebalo da ima, jedan je od razloga za slab plasman Srbije u okviru dvogodišnjeg međunarodnog istraživanja Indeks otvorenosti budžeta, na šta je TS ukazivala (https://goo.gl/ZLlTu2) javnosti, ministru Vujoviću i njegovim prethodnicima od 2004. do danas.
Sredina oktobra ove godine je bila rok da minsitar finansija dostavi Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije. To se možda i dogodilo, ali nije poznato kada. Nacrt Zakona o budžetu nije objavljen na sajtu Ministarastva, ali, da bi Vlada mogla da usvoji predlog zakona, morao bi prethodno da postoji nacrt, koji utvrđuje Ministarstvo finansija na osnovu iskazanih potreba drugih ministarstava i ostalih budžetskih korisnika. To je prilika da se podsetimo jednog problema u pripremi budžeta koji bi postojao i kada bi se rokovi iz zakona poštovali. Građani nemaju uopšte mogućnost da utiču na najvažniji zakon koji se donosi svake godine kroz javnu raspravu, iako bi ona bila obavezna po oba kriterijuma iz Zakona o državnoj upravi (drugačije uređivanje pojedinih pitanja, pitanja za koja javnost pokazuje interesovanje).
Najzad, pre nego što Skupština usvoji budžet, o tom dokumentu bi i skupštinski odbori i plenum u nekom normalnom stanju stvari trebalo da vode najviše rasprave, kako zbog svojih partijskih obećanja, tako i zbog interesa građana. Da bi iole kvalitetne rasprave moglo biti treba da bude i vremena da se predlog budžeta, sve sa nekoliko stotina stranica obrazloženja i pratećim dokumentima pažljivo iščita, pa je zato i predviđen 1. novembar kao rok, kako bi se ostavilo dovoljno vremena narodnim poslanicima za pripremu. Najava usvajanja budžeta u znatno kraćem roku, u situaciji kada ni nacrt nije objavljen, jasno govori o želji da se skupštinsko usvajanje svede na formu, što nije nikakava novina.
Opravdanje za probijanje rokova će Ministarstvo i Vlada (ako ga ikome budu davali) tražiti sigurno u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom i u održanim izborima. Zaista, Srbija je u položaju da sa predstavnicima MMF raspravlja o mnogim pitanjima koja su bitna za budžetsku politiku. Možda državni pregovarači nisu u mogućnosti da razreše koliko će ti pregovori trajati, ali svakako mogu da izmene zakone, i da njima predvide pravila za ovakve situacije, umesto da postojeća pravila jednostavno krše. Takođe, čini se da makar ove godine nije bilo realnog razloga za dug proces formiranja Vlade nakon izbora, a upitni su i razlozi zbog kojih su i sami izbori raspisani, s obzirom na predviđanja i ishod.
Cepanje
Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, čini se ne bez ponosa, izjavio je 28. novembra 2016. da je predloge ministara „pocepao i vratio na dalju doradu”. https://goo.gl/1tehIw Sve je to praćeno očekivanjem da Vlada usvoji budžet do kraja nedelje (4.12.). Prema „nezvaničnim saznanjima“, u konačnoj verziji Nacrta budžeta planirani su ukupni prihodi od 1.091 milijardu dinara, a rashodi na 1.121 milijardu dinara, što znači da je deficit budžeta 30 milijardi, ali je u nacrt državne kase za sledeću godinu ministar finansija je iznad crte uneo i otplatu glavnice za preduzeća u državnom vlasništvu u ukupnom iznosu od 39 milijardi dinara. Na taj način je podignut nivo deficita, ili, bolje reći, povećana je njegova vidljivost.
Ako bi se poštovao mnogo puta pominjani Zakon o budžetskom sistemu i svako radio ono što mu je posao, predsednik Vlade bi bio u prilici da vrati budžet jedino ministru finansija, a ne i drugim članovima Vlade. Taj „čuvar državne kase“ prethodno ima priliku da se saglasi ili ne sa iskazanim potrebama budžetskih korisnika i da ih kao uobličenu celinu iznese i javnosti i Vladi kao Nacrt Zakona o budžetu. S druge strane, priliku da podrži štedljivu politiku i da snagom političkog autoriteta utiče na budžet predsednik Vlade ima po Zakonu o budžetskom sistemu u doba pripreme Fiskalne strategije. Kao što smo videli, ovaj dokument će biti usvojen zajedno sa budžetom ili posle njega, umesto još letos.
Drugim rečima, ako su izjave o načinu pripreme budžeta istinite, one ukazuju ne samo na značajna odstupanja od odredbi Zakona o budžetskom sistemu, već i na neracionalno ustrojstvo sistema. Naime, ako u krajnjoj liniji, isključivo od zahteva i limita koje postavlja predsednik Vlade zavisi koliko će novca biti na raspolaganju budžetskim korisnicima, onda je bolje da ti zahtevi i ograničenja budu postavljeni jasno na samom početku procesa. Pisanje predloga finansijskih planova, njihovih obrazloženja i usaglašavanje takođe košta mnogo dana rada brojnih državnih službenika. Ništa od ovde rečenog ne oslobađanja od odgovornosti ćutljive ministre. Njihova odgovornost je dvojaka – ako su tražili više nego što im realno treba, za rasipništvo; ako su tražili realno a pristali na manje, za to što su ćutali o štetnim posledicama.
