Privid pravne države
Povodom vesti o priznanju krivice i uslovoj osudi jedinog optuženog za slučaj „Savamala,“ podsećamo na komentar koji smo dali kada je pre dve nedelje podneta krivična prijava:
„Vest da je uoči druge godišnjice policija podnela krivičnu prijavu protiv šefa smene policijske stanice na Savskom vencu, više je podsetnik na to da odgovornosti za kršenje zakona nema, nego što može da se razume kao znak da je pravna država počela da funkcioniše.
Činjenice utvrđene od strane Zaštitnika građana o propustima u radu MUP u noći između 24. i 25. aprila 2016, dugogodišnji „ping-pong“ na relaciji tužilaštvo-policija i između višeg i osnovnog javnog tužilaštva, označavanje „vrha gradske vlasti“ za organizatore nezakonitog rušenja od strane tadašnjeg premijera i istovremeno amnestiranje od odgovornosti za to samovlašće („trebalo je da to urade po danu“), samo su neki od detalja ove paradigmatične priče.
Sa stanovišta krivičnog gonjenja, prvi znak da nešto nije u redu jeste okolnost da se ovim predmetom ne bavi Tužilac za organizovani kriminal. Nadležnost ovog tužilaštva je mogla biti zasnovana na javno iznetim sumnjama da nezakonite radnje nisu mogle biti učinjene bez znanja nekog od visokih funkcionera. Međutim, i bez bilo kakve sumnje te vrste, očigledno je da poduhvat takvih razmera nije mogao da obavi skup nepovezanih pojedinaca već samo organizovana kriminalna grupa.“
Okolnost da je i taj jedini optuženi priznao krivicu (za „nesavestan rad u službi“) i da je dobio uslovnu osudu nakon toga, govori u prilog sumnjama da je reč o nagodbi prema kojoj će biti optužen samo onaj za koga postoje neposredni dokazi nezakonite radnje, a da odgovornost drugih mogućih učesnika u komandnom lancu nije ni bila utvrđivana. Čak ni tako odabrani „žrtveni jarac“ na kraju, po svemu sudeći, nije podneo preveliku žrtvu. S druge strane, na ovaj način je stvoren privid da su državni organi na kraju ipak ispitali slučaj i utvrdili krivicu, nešto što može biti predočeno evropskim zvaničnicima zainteresovanim za vladavinu prava.
Imajući u vidu sve što je javnosti već poznato, informacija o tome da je policajac Goran Stamenković priznao krivicu, i da će na osnovu sporazuma biti uslovno osuđen nije dovoljna da bi se moglo zaključiti da je makar naknadno uspostavljena pravna država. Tužilaštvo i sud bi morali da saopšte šta je utvrđeno kao motiv zanemarivanja službene dužnosti, bilo prema iskazu samog Stamenkovića, bilo na osnovu drugih dokaza koji su prikupljeni tokom istrage.
