Nezakonito skrivanje dokumenata o medicinskim nabavkama
Dokumenti o trošenju javnih sredstava na nabavku medicinske opreme su dvostruko sakriveni – označavanjem „stroge poverljivosti“ od strane Vlade i sprovođenjem nabavki bez primene Zakona – pokazuje odgovor koji je Transparentnost Srbija dobila od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Istovremeno, i pored toga što bi objavljivanje informacija o tome koliko je Srbija nabavila „lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne lične opreme i drugih neophodnih sredstava i opreme radi lečenja obolelih od COVID-19” navodno nanelo „tešku štetu po interese Republike Srbije“, državni funkcioneri i članovi Kriznog štaba su iznosili takve podatke. Ta činjenica dodatno ukazuje da potpuna tajnost ovih podataka nije opravdana.
Zakon o javnim nabavkama koji je bio na snazi do 30. juna ove godine, dopuštao je mogućnost da se u situacijama kada je neku nabavku neophodno sprovesti odmah, „radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda“, ne sprovodi čak ni skraćena procedura („pregovarački postupak“). Ovaj izuzetak se mogao primenjivati samo kada zbog hitnosti nije bilo moguće čekati ni nedelju dana, koliko je, na primer, trajala nabavka 15 respiratora koju je sprovelo Ministarstvo zdravlja u martu ove godine. Međutim, čak i u takvim situacijama je postojala zakonska obaveza da se obezbedi primena načela transparentnosti u meri u kojoj je to moguće – na primer, da se objavi šta je nabavljeno i po kojoj ceni - što vlasti u Srbiji nisu poštovale. Od 1. jula 2020. na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama, usklađen sa pravilima EU, koji uopšte ne poznaje ovaj izuzetak, pa bi svaka hitna medicinska javna nabavka posle tog datuma morala da bude oglašena.
Ni stari ni novi Zakon o javnim nabavkama ne dopuštaju mogućnost da se svi podaci o javnoj nabavci proglase za tajne, izuzev kod pojedinih nabavki koje se vrše u sektoru bezbednosti. Međutim, izgleda da je upravo to učinjeno Odlukom Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije od 11.3.2020. i Zaključkom Vlade od 15.3. iste godine, ali nije moguće proveriti jer ni te odluke nisu javno dostupne. Po Zakonu se može čuvati poverljivost pojedinih podataka o nabavci, ali se ni u kom slučaju ne mogu kao poverljivi, tretirati podaci o tome da li je neka nabavka sprovedena i ugovor zaključen.
Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO), kojem je preneto iz budžetske rezerve 40 milijardi dinara i koji je verovatno sprovodio većinu nabavki u vezi sa borbom protiv pandemije, prilikom odbijanja zahteva za pristup informacijama je višestruko prekršio Zakon, zbog čega je Transparentnost Srbija uložila žalbu Povereniku. RFZO je sam zahtev za pristup informacijama označio kao „nedopušten“, iako je, na osnovu Ustava i Zakona, informaciju uvek dopušteno tražiti, bez obzira na to da li možda postoji neki osnov za uskraćivanje. RFZO je naveo samo formalni osnov za uskraćivanje prava (određivanje tajnosti), iako je bio dužan da razmotri da li je poverljivost neophodno čuvati „radi zaštite pretežnijeg interesa“. RFZO nije naveo koji se interes uopšte čuva uskraćivanjem podataka javnosti o tome na koji način organi vlasti postupaju sa javnim sredstvima i u kojoj meri su obezbedili nabavku medicinske opreme za suzbijanje zarazne bolesti. Najzad, RFZO je zbog navodne tajnosti, uskratio čak i informacije o nabavkama respiratora i testova za virus, o čemu su se javno oglašavali državni funkcioneri i članovi Kriznog štaba, stvorivši tako utisak da su svi oni narušili tajnost podataka i da su načinili „tešku štetu“ interesima Republike Srbije, jer je upravo to ono što se može štititi određivanjem „stroge poverljivosti“.
