Korisna zapažanja Evropske komisije o borbi protiv korupcije u Srbiji
Transparentnost Srbija (deo Transparency International) ističe da je glavna ocena iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije, kada je reč o borbi protiv korupcije, to da „nije ostvaren napredak u ostvarivanju prošlogodišnjih preporuka“ . U tom smislu, glavne kritike se odnose na to što nije usvojen novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korucpije, niti izmene Krivičnog zakonika, što Vlada i dalje ne uzima u obzir preporuke sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije i, najzad, što se nije popravilo stanje u vezi sa primenom antikorupcijske strategije, primenom postojećih zakona i osudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Pored rešavanja ovih problema, EK poziva na bolju koordinaciju i obezbeđivanje kapaciteta svih aktera.
Transparentnost – Srbija smatra da je dobro to što Evropska komisija izričito pominje problem javnih preduzeća („naročito ranjiva od korupcije“), ali da je lošoj primeni Zakona o javnim preduzećima u svim njegovim aspektima (depolitizacija, javnost, odgovornost) trebalo posvetiti više pažnje. Dobro je što se navodi da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstava. Ovo su problemi na koje naša organizacija godinama ukazuje i smatramo izuzetno važnim što su konačno postali i predmet interesovanja EU. Međutim, problem je daleko veći – čak i kada mehanizmi kontrole postoje u zakonima Srbije, oni se ne koriste kada se veliki infrastrukturni projekti realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma.
U pogledu suzbijanja korupcije EK kritikuje to što se sistematski ne koriste finansijske istrage. S druge strane, EK primećuje da policija i tužilaštvo „češće koriste“ proaktivne istrage, ali da u tome postoje prepreke – manjak opreme, obuke i platfromi za bezbednu razmenu informacija. EK izražava ozbiljnu bojazan zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog „curenja“ informacija o istragama ka medijima. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući i neke o kojima su izveštavali mediji, još uvek nisu ozbiljno istraženi“.
U ovom poglavlju se EU osvrće i na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Oni opominju da Zakon još uvek nije promenjen, kako bi se omogućilo povećanje uspešnosti rada Poverenika, ali i da još uvek nije obezbeđeno izvršenje nekih Poverenikovih odluka. Na žalost, propuštena je prilika da se u Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU planiraju aktivnosti za rešavanje ovog problema (TS je blagovremeno, u vreme izrade AP na ovaj nedostatak ukazala i Ministarstvu pravde i EK). U izveštaju se govori i o preprekama koje stoje na putu uspešnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije (posebno kada je reč o pristupu bazama podataka drugih organa), kao i o potrebi da se donese Zakon o lobiranju i izmene propisi o sukobu interesa.
Evropska komisija po našem mišljenju s pravom ističe kao problem preterano korišćenje odredaba Krivičnog zakonika o „zloupotrebi ovlašćenja u privredi“. Po mišljenju TS, političari, pa čak i neki javni tužioci u Srbiji greše kada istrage privrednog kriminala prikazuju kao suzbijanje korupcije, iako u njima nije utvrđeno da je bilo podmićivanja ili učešća bilo kog javnog funkcionera ili službenika. Transparentnost – Srbija smatra da ni EK ne bi trebalo da podstiče ovu konfuziju i da bi komentare u vezi sa privrednim kriminalom trebalo prikazati u drugim delovima izveštaja, kako se ne bi zamaglila suština borbe protiv korupcije. S druge strane, naglašavamo da je potrebno izmeniti i dopuniti delove Krivičnog zakonika koji se neposredno odnose na korupciju, ali se ne tome još uvek ništa ne radi.
Ocene Evropske komisije su bile relativno blage u vezi sa primenom antikorupcijske strategije i akcionog plana, ali se ipak konstatuje da su rezultati primene „ograničeni“ i da su „brojne mere odložene“. Ne pominju se uzroci ovakvog stanja – potpuno odsustvo odgovornosti u slučaju neispunjavanja obaveza, uključujući i odsustvo reakcije Narodne skupštine na izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije. Otuda verovatno proizlazi i zaključak EK na kraju ovog dela izveštaja: „Za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme.“
Transparentnost Srbija podseća da se važni komentari za borbu protiv korupcije mogu naći i u drugim poglavljima, među kojima su javne nabavke, gde se konstatuje određeni napredak i sloboda izražavanja, gde se situacija nije poporavila. Naročito je značajna konstatacija problema „zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti“ javnih funkcionera, u vezi sa čime podsećamo da je TS incirala preciziranje zakonskih obaveza i ograničenja.
Generalno, i ove godine je izveštaj Evropske komisije realno konstatovao stanje u mnogim važnim oblastima za borbu protiv korupcije. Izveštaj donosi dobre preporuke, ali treba imati u vidu da njima nisu obuhvaćena sva bitna pitanja. U kojoj meri će preporuke EU biti od koristi za Srbiju, zavisi prevashodno od odnosa naših državnih organa prema njima. Na osnovu toga što su mnoga zapažanja ponovljena, može se zaključiti da evropske integracije za sada nisu u dovoljnoj meri iskorišćene da budu motor antikorupcijskih reformi.
