Planovi integriteta između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse

Transparentnost Srbija predstavila je istraživanje "Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse". U ovom istraživanju želeli smo da utvrdimo da li su koruptivni rizici bili prepoznati u planovima integriteta. To smo učinili analizom dokumenata 32 organa vlasti koji su prethodnih godina iskusili stvarna koruptivna iskustva, jer su njihovi zaposleni ili rukovodioci bili uhapšeni, okrivljeni ili osuđeni zbog korupcije. Takođe, želeli smo da utvrdimo šta su ovi organi uradili nakon koruptivnih događaja - kakve su preventivne mere preduzeli da se tako nešto ne bi ponovilo. Takođe smo želeli da utvrdimo da li su ova negaitvna iskustva uticala na planiranje novih preventivnih mera, u planovima integriteta iz 2017.

Otvarajući konferenciju, predsednik TS prof Vladimir Goati podsetio je da je Srbija u takozvanoj zoni endemske korupcije, na šta ukazuju stručnjaci i istraživanja. On je kao jedan od razloga za to naveo "prezasićenost" javne uprave partijskim kadrovima. 

Dok se donose zakoni i planovi za boru protiv korupcije, partije "guraju" u javnu upravu po lojalnosti, a ne znanju. 

Kada rizik nastupanja koruptivnog događaja nije prepoznat direktno, niti postoje mehanizmi koji su mogli da ga spreče, trebalo bi da postoji makar mera kontrole ili nadzora koja bi bila primenjena za takav slučaj.

U posmatranom uzorku u nekim slučajevima je bilo moguće dovesti koruptivni događaj u vezu sa merama iz planova integriteta indirektno - kroz sistem kontrole i nadzora ili kroz mere iz oblasti etike, što ukazuje na potrebu za razradom ponuđenih mera na osnovu uočenih koruptivnih slučajeva; u drugim situacijama su na spisku mera koje je ponudila Agencija postojali koruptivni rizici koji se mogu povezati sa koruptivnim događajima, ali oni nisu bili prepoznati (i odabrani) u prvom ciklusu, što ukazuje na to da proces planiranja nije bio dovoljno dobar;posebno zabrinjava to što u najvećem broju slučajeva ni u drugom ciklusu, kada je već postojalo iskustvo sa koruptivnim događajem nisu prepoznate mere koje bi predupredile da se takve situacije ponove u budućnosti.

Transparentnost Srbija stoga preporučuje da se prilikom formulisanja specifičnih oblasti u kojima će institucije planirati mere za svoje planove integriteta posebna pažnja posveti iskustvima koja proizlaze iz konkretnih slučajeva sumnje na korupciju. U tom pogledu, Agencija ima ključnu ulogu, da na osnovu svojih zakonskih ovlašćenja razvije predloge i primere mera koje bi mogle imati efekta za predupređenje koruptivnog ponašanja. Ništa manje, odgovornost za osmišljavanje takvih mera leži na institucijama koje imaju ulogu koordinatora i nadzornih organa za čitave sektore (naročito ministarstva i organizacije sa velikim brojem područnih ili organizacionih jedinica). Oni bi trebalo, na osnovu negativnih primera iz jedne institucije (npr. jedne bolnice), da predlože mere koje bi mogle da primene sve institucije iste vrste. Ovakav vid koordinacije je potreban jer je istraživanje pokazalo da obveznici uglavnom nemaju dovoljno volje i znanja da sami prepoznaju rizike i da formulišu mere koje su u vezi sa koruptivnim događajima (iako imaju otvorenu mogućnost da planiraju i mere koje Agencija nije predložila u modelu).

Istraživanje je pokazalo da obveznici nisu planirali aktivnosti u nekim situacijama, jer postoje zakonske norme koje uređuju određenu oblast. Međutim, i pored postojanja normi, potreba za planiranjem ovih preventivnih mera ipak postoji jer zakoni ne uređuju precizno sva bitna pitanja. Sa stanovišta smanjivanja rizika od nastanka korupcije ili omogućavanja da se ona efikasnije otkrije, posebno bi bilo korisno da obveznici obuhvate planovima integriteta pitanje uzbunjivanja tako što će ga povezati sa primenom svih postojećih mehanizama za pritužbe, prijave i predstavke zaposlenih, korisnika usluga organa i drugih građana.

Smatramo da bi bilo od izuzetnog značaja da sistem izrade i nadzora nad realizacijom planova integriteta ubuduće obuhvati i poseban mehanizam analize koruptivnog događaja na osnovu kojeg bi obveznici koji su ih imali utvrdili o kakvom riziku je reč i kakve preventivne mere su potrebne ubuduće. Ovo bi trebalo imati na umu i pri očekivanim izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u kojem je uređeno pitanje izrade planova integriteta.

Imajući u vidu da otkriveni slučaj korupcije u nekoj instituciji ukazuje na moguće probleme u realizaciji planova integriteta ili na postojanje dobrih internih mehanizama za otkrivanje korupcije, i da su takva iskustva retka i dragocena, smatramo da bi u svim takvim slučajevima Agencija trebalo da poseti obveznike, kako bi se utvrdio da li i dalje postoje rizici koji bi mogli dovesti do ponavljanja koruptivnih događaja, kao i predstavnici ministarstva ili drugog organa nadležnog za stanje u sektoru, kako bi se sagledala mogućnost prenošenja iskustava u druge slične institucije i eventualna promena zakona ili prakse postupanja.

Planovi integriteta trenutno nisu javni dokumenti, što značajno otežava mogućnost praćenja kvaliteta planiranja i realizacije planiranih mera spoljnim posmatračima. Stoga smatramo da bi predstojeće izmene Zakona o Agenciji trebalo iskoristiti da se propiše obaveza objavljivanja planova integriteta na sajtovima obveznika. I pre izmene Zakona, te dokumente bi trebalo objaviti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, kroz čiju su aplikaciju podneti.

Budući da je Agencija u jednom broju slučajeva sprovela kontrolu sprovođenja obaveza i izradila izveštaje o tome tokom 2014, bilo bi korisno da se kroz naknadnu kontrolu utvrdi koje preporuke Agencije su obveznici poštovali (slično reviziji odazivnih izveštaja koje sprovodi Državna revizorska institucija).

Podatke o ispunjenosti obaveza u vezi sa planovima integriteta bi trebalo objavljivati ne samo u vidu opšte statistike, već i kada je reč o ispunjenosi preporuka, na osnovu kontrole koju Agencija vrši na uzorku. U tom smislu bi Zakonom trebalo propisati da se na sajtu obveznika, uz odgovarajuće sankcije u slučaju neispunjenja, objavljuju izveštaji o ispunjenosti planova integriteta koje obveznici sačinjavaju na kraju ciklusa, a da Agencija objavljuje koliko je obveznika izradilo i dostavilo izveštaje, i da vrši proveru tih podataka na uzorku.

Kada je reč o pojedinim merama iz planova integriteta, ističemo kao posebno značajno da se u okviru zajedničke oblasti "Upravljanje javnim finansijama i javnim resursima", u okviru rizičnog procesa "Javne nabavke", unese mera„objavljivanje zaključenih ugovora“.

Imajući u vidu visok značaj za sprečavanje korupcije odnosno oblasti za koje se pokazalo da imaju veliki koruptivni potencijal, kao što su javne nabavke, izbor direktora institucija, javne rasprave, trebalo bi sprovesti analizu na većem uzorku. Cilj takve analize bi bio da se utvrdi koliko obveznika je usvojilo pojedine (atraktivne i korisne) mere, i sa kojim rokovima, odnosno iz kojih razloga drugi obveznici to nisu učinili.

Izveštaje možete preuzeti sa sajta TS.