Diskusija o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Transparentnost Srbija je učestvovala 25.5.2018. na sednici Nacionalnog konventa o EU - Međusektorska grupa za slobodu izražavanja i medija, koja je održana u prostorijama Narodne skupštine. Sednicu su organizovali zajedno NKEU Radna grupa za Poglavlje 23 i Inicijativa “Ne dam da javno bude tajno”, koju čini grupa zainteresovanih nevladinih organizacija. Kao uvodničari su govorili Saša Gajin, predstavljen ovom prilikom kao ekspert koji je izradio analizu primene Zakona, a koji je bio predložen od strane Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i kabineta premijerke; Stanojla Mandić, zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Antonijević YUCOM/Koordinator Radne grupe za poglavlje 23, kao i dva predstavnika inicijative "Odbrani pravo na informacije - Ne dam da javno bude tajno", Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije i Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA. 

U svom izlaganju, Nenadić je podsetio na širi kontekst potrebe za izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Istakao je da je za ostvarivanje tog prava i obezbeđivanje javnosti rada državnih organa jednako bitno da postoje odgovarajuće odredbe u drugim propisima, počev od Ustava. Trenutno su naročito aktuelni nacrt Zakona o lobiranju u kojem odredbe o javnosti nisu dovoljno formulisane, donošenje nove medijske strategije, koja bi trebalo da poboljša pristup informacijama medijima, kao i odredbe mnogih drugih propisa koje bi trebalo menjati u kontekstu poglavlja 23 EU integracija Srbije i zbog povećanja javnosti. TS je nedavno objavila analizu koja govori o potrebi i načinima da se unapredi Zakon o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama. Podestio je takođe na to da su trenutno aktuelne preporuke GRECO, koje predviđaju obavezu da se unapredi javnost rada Narodne skupštine, u vezi sa objavljivanjem amandmana, podataka o lobiranju, kao i da se poveća javnost procesa donošenja zakona uopšte.

Kada je reč o pravu na pristup informacijama, najveći problem jeste to što organi vlasti ne poštuju u nekim slučajevima konačna, izvršna i obavezujuća rešenja Poverenika za informacije, što Vlada ne obezbeđuje izvršenje tih rešenja i što Narodna skupština ništa ne preduzima da se ti problemi reše i da odgovorni rukovodioci institucija budu smenjeni. Na drugom mestu dolazi kao problem to što predstavnici organa vlasti daju lažne odgovore da ne poseduju informacije i dokumente iako se s razlogom može pretpostaviti da ih imaju i da bi morali da ih imaju. Na trećem mestu dolaze odredbe brojnih drugih propisa kojima se pokušava sužavanje prava na pristup informacijama. Među njima su, između ostalog Zakon o zaštiti konkurencije, na osnovu kojeg je Ministarstvo privrede uskratilo TS pristup podacima o ugovoru o upravljanju smederevskom železarom, ili nedavno donete izmene Zakona o odbrani.

Tek iza toga dolaze problemi koji se tiču upravo odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Nenadić je podsetio da su brojne korisne promene za taj zakon bile spremne još 2012, ali da ni tada ni kasnije nisu usvojene, te da aktuelni nacrt izmena zakona, sa kojim se kasni u odnosu na planove, rešava samo 6 plus 2 delimično, od 32 konkretna problema koje je TS identifikovala 2015, kada je dostavila Ministarstvu državne uprave spisak oblasti u kojima ovaj zakon treba menjati.

Međutim, glavni problem leži u tome što su neke odredbe Nacrta veoma štetne, do te mere da bi bilo bolje ne menjati zakon nego ih uneti u njega. Prva među njima je odrebda koja u potpunosti isključuje iz kruga organa vlasti preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, ako su organizovana kao društva kapitala a ne kao javna preduzeća. Nasuprot tome, smatramo da je potrebno obezbediti da podatke građanima daju i preduzeća kod kojih je država samo manjinski vlasnik, ako raspolažu značajnom javnom imovinom ili je država za njih dala garancije.

Druga štetna promena je uvođenje prava organa vlasti da povede upravni spor protiv odluke Poverenika. Pored toga što je ovakvo rešenje u nesaglasju sa ostatkom pravnog sistema, za takav vid zaštite ne postoji ni jedan opravdani razlog. Naime, i u sadašnjem sistemu, u izuzetnim situacijama je moguće da se javni interes zaštiti tako što bi na predlog organa vlasti javni tužilac pokrenuo upravni spor.

Oko ovog pitanja se razvila rasprava u kojoj je Saša Gajin, inače predlagač ove odredbe, pokušavao da je opravda. Međutim, ti argumenti nisu bili dovoljno uverljivi niti potkrepljeni primerima iz prakse koji ilustruju stvarne probleme, a pogotovo nisu predstavljali racionalno opravdanje za uvođenje mehanizma koji bi hiljade tražilaca informacija svake godine izložio višemesečnom dodatnom čekanju da ostvare svoje pravo.