Transparentnost Srbija na godišnjoj skupštini Konventa
Nacionalni konvent za EU predstavio je godišnju knjigu preporuka, u kojoj je, po prvi put, TS pratila stanje i dala preporuke u vezi sa javnim nabavkama i javno-privatnim partnerstvima. Knjiga se može preuzeti ovde.
Plenarna sednica NKEU održana je u zgradi Narodne skupštine u Beogradu, 18. januara 2019. Nakon uvodnih izlagnja visokih predstavnika Vlade, Skupštine i EU, u okrivu prve sesije je razmatran aktuelni Vladin program ekonomskih reformi.
Među panelistima iz civilnog društva, Nemanja Nenadić je govorio o temama koje su u vezi sa javnim nabavkama i javno privatnim partnerstvima, kao i drugim pitanjima antikorupcijske politike.
On je prvo podsetio na glavne nalaze i preporuke u vezi sa ovim oblastima – u kojim sve oblastima bi trebalo promeniti zakone o javnim nabavkama i javno-privatnom partnerstvu, šta u postojećem nacrtu novog Zakona o javnim nabavkama nije dovoljno dobro, kako ojačati kapacitete i učiniti aktivnijim organe koji vrše nadzor nad ugovorima, da treba promeniti praksu kod zaključivanja međudržavnih sporazuma koji ograničavaju konkurenciju i transparentnost, o primeni stranih iskustava u oblasti socijalnih preudzeća, o potrebi revzije svrsishodnosti i potrebi da reofrme javnih poliika budu sveobuhvatne.
Preporuke se odnose takođe i na EU, koja bi trebalo da prati i druge promene pravila a ne samo ona koja se odnose na harmonizaciju sa direktivama i da obrati posebnu pažnju na kažnjavanje utvrđenih nepravilnosti.
Osvrćući se na aktuelni nacrt novog Programa ekonomskih reformi, Nenadić je ukazao na to da predviđene mere koje se tiču javno-privatnih partnerstava nisu dovoljne (procena predloga za takava partnerstva od strane Ministarstva finansije) i da program uopšte ne uviđa potrebu za izmenom Zakona o JPP i koncesijama, koja postoji u Akcionom planu za poglavlje 23 i drugim strateškim aktima.
U ovom programu se takođe nalaze ocene kako su JPP i koncesije optimalna opcija za realizaciju infrastrukturnih projekata. Međutim, u praksi, građani Srbije nemaju mogućnost da se uvere u istinitost takvih tvrdnji, budući da dokumenti koji bi trebalo da pokažu opravdanost ulaska u ovaj vid aranžmana nisu dostupni.
Kada je reč o preduzećima u državnom vlasništvu, ovaj program takođe sadrži ocene koje nisu dovoljno utemeljene („uspešno se sprovodi optimizacija“), a s druge strane, ne sadrži jasan pregled kršenja zakona u vezi sa upravljanjem (politički postavljeni vršioci dužnosti direktora). Najzad, ovaj dokument ne pominje potrebu za izuzimanjem preduzeća u državnom vlasništvu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, niti konstatuje da postoji takva namera.To je još jedan pokazatelj da predlog takve odredbe u nacrtu izmena i dopuna ZOSPI nije plod temeljnog razmatranja i analize potreba već verovatno posledica netransparentnog pritiska na donosioce odluka u Ministarstvu državne uprave iz političkog vrha.
