PrEUgovor: Bez napretka u poglavljima 23 i 24 u pregovorima Srbije sa EU
Koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm, nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u pogledu političkih kriterijuma i sprovođenja politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom, a ocenjeno je da nije bilo napretka. Koalicija je pozvala Vladu Srbije da neotvaranje novih pregovaračkih poglavlja 2020. godine jasno protumači kao rezultat izostanka napretka u tim poglavljima kako bi se prioritizovale neophodne reforme u zemlji.
Predstavnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek rekao je da izveštaj predstavlja "kako izgleda zarobljena država u više slika" i osvrnuo se na rad policije u periodu od maja do oktobra 2020. godine, razdoblju koje je obuhvaćeno u izveštaju.
Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekla je u onlajn debati da joj se čini da Evropska komisija svake godine "smišlja novu reč" da kaže kako nema napretka, a to je "ograničeni napredak" ili "veoma ograničeni napredak".
Na pitanje da li može sa ovom vlašću da dođe do napretka u integracijama, Pejić Nikić rekla je da svi pokušaji suštinskog dijaloga nisu naišli na odjek sa strane ove vlasti i da ona nema velika očekivanja, ali da misli da stvari mogu da se pokrenu ako dođe do većeg pritiska iz EU.
Predstavnica Transparentnosti Srbija Zlata Đorđević ocenila je da je pomak moguć uz političku volju, ali da smatra da ne postoji stvarna želja da se integracije ostvaruju na pravi način.
"Mislim da EU čini dovoljno i da odgovor ne treba da tražimo u Briselu, već u nama samima", poručila je Đorđević i dodala kako mora da postoji politička volja vlasti za integracijama i da u taj proces uključi zainteresovane strane - civilno društvo.
Sa njom se saglasila i predstavnica Akcije protiv trgovine ljudima (ASTRA) Jasmina Krunić, koja je rekla da je sve moguće kada postoji politička volja.
Navodeći neke od primera iz svojih oblasti Elek je rekao da EU traži do Srbije presude po pitanju organizovanog kriminala, a da Srbija ne bi imala čime da se pohvali ove godine, da posle 10 godina nije doneta presuda protiv Darka Šarića.
Elek je dodao i da država često fingira velike akcije hapšenja, kada uhapsi mnogo ljudi, za dela koja su nepovezana, ali da te akcije nisu sprovođene u poslednje vreme, ali da su kriminalna ubistva na ulicama Beograda primetna.
On je rekao kako političari treba da podržavaju borbu protiv organizovanog kriminala, ali bi njome suštinski trebalo da se bave stručni ljudi iz policije i tužilaštva.
Šta se navodi u izveštaju
Koalicija ističe da ključni izazovi, utvrđeni tokom dosadašnjeg sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava, nisu u potpunosti rešeni u revidiranim akcionim planovima za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda, bezbednost).
Među ključnim porukama iznetim u izveštaju je da Vlada Srbije treba da formalizuje odluku o prihvatanju nove metodologije proširenja i da imenuje novog šefa Pregovaračkog tima, mesto koje je upražnjeno od septembra 2019.
Koalicija poziva EU da uključi države Zapadnog Balkana u rad Konferencije o budućnosti Evrope i time im uputi jasnu poruku da imaju perspektivu članstva, ali takođe da unapredi svoj skup alatki za saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bi se sveobuhvatnije pozabavila problemom zarobljavanja države.
U izveštaju se poručuje i da fondovi EU treba da budu povezani sa ostvarivanjem solidnog napretka u poštovanju standarda vladavine prava i da je u tom smislu od suštinskog značaja da "Srbija prestane da zaobilazi standarde EU i sopstvene zakone time što velike infrastrukturne projekte izuzima iz pravila javnih nabavki".
Takođe se upozorava da bi preraspodela nadležnosti novoformiranim ministarstvima mogla dovesti do konfuzije i daljih odlaganja sprovođenja reformi.
Politički kriterijumi
U izveštaju se ocenjuje da je izborima održanim 21. juna prethodila "dominantna funkcionerska kampanja", u kojoj je glavni akter bio predsednik Srbije i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić.
Članovi Vlade, njih 13 obuhvaćeno uzorkom istraživanja organizacije Transparentnost Srbija, imali su tokom kampanje 229 promotivnih aktivnosti, što je 90% više nego u istom periodu u neizbornoj 2019. godini.
"Najveće kršenje izbornih pravila i standarda predstavlja činjenica da je Narodna skupština izmenila pravila tokom samog izbornog postupka", ističe se u izveštaju.
Agencija za sprečavanje korupcije donela je 34 odluke po prijavama zbog kršenja pravila o finansiranju kampanje, ali je većina prijava odbijena, navodi se u izveštaju i dodaje da tužilaštvo nije pokretalo postupke ni kada su krivične prijave podnete.
Tokom izborne kampanje moglo se videti da među institucijama i političkim strankama postoji "nerazumevanje osnovnih standarda i propisa u oblasti zaštite podataka o ličnosti". To je slučaj i sa uvođenjem sistema pametnog nadzora u Beogradu.
"Odmah treba obustaviti postavljanje kamera za prepoznavanje lica u Beogradu", smatra koalicija prEUgovor, dodajući da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo da projekat "Sigurni grad" učini transparentnim i da organizuje javnu raspravu o neophodnosti takvog sistema masovnog pametnog nadzora i njegovim implikacijama na privatnost i druga osnovna prava i slobode.
Koalicija je navela da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) od januara nije objavilo nijednu odluku po podnetim prijavama, a da se rad organizacija civilnog društva i aktivista i dalje "ometa i diskredituje uz podršku prorežimskih tabloida i tzv. vladinih nevladinih organizacija, ali i zloupotrebom institucija".
Koalicija je izrazila zabrinutost jer se zastrašivanje kritičkih glasova nastavlja institucionalnim kanalima.
U izveštaju se ocenjuje da procureli spisak 37 organizacija civilnog društva i 20 pojedinaca čiji su se bankovni računi našli pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Ministarstva finansija u julu 2020. godine "stvara ozbiljnu bojazan da se institucije i mehanizmi za sprečavanje pranja novca zloupotrebljavaju kako bi se zastrašili oni koji kritikuju vlast".
Narodna skupština nije delotvorno nadzirala rad izvršne vlasti tokom izveštajnog perioda, ocenjuje koalicija. Skupština takođe nije razmatrala ranije podnete izveštaje Vlade i nezavisnih državnih organa i nije donosila odluke o izboru državnih funkcionera, izuzev o izboru članova Republičke izborne komisije (RIK).
Kada su u pitanju regionalni odnosi, koalicija prEUgovor ocenjuje da nije bilo opipljivog napretka Srbije u rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja sa susedima, na šta je bitno uticala i pandemija COVID-19.
"Određeni napredak postignut je u pregovorima Beograda i Prištine na dva koloseka, nastavkom dijaloga posredstvom EU i aktivnostima američke administracije", navodi se u izveštaju i dodaje da su delegacije Kosova i Srbije u septembru potpisale dva odvojena dokumenta "sporne pravne prirode".
Poglavlje 23
Gotovo čitav proces EU integracija u oblasti Poglavlja 23 bio je prekinut u izveštajnom periodu.
Mada je Vlada u julu usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 i novu petogodišnju Strategiju za reformu pravosuđa, koalicija ocenjuje da u međuvremenu ništa nije urađeno kada je reč o ustavnim izmenama.
"Nacrt ustavnih amandmana koji je izradila Vlada neće dovesti do unapređenja nezavisnosti pravosuđa, a negativna kampanja protiv tužilaca i sudija promoviše upravo suprotan cilj – potrebu da se uspostavi veća kontrola zakonodavne nad sudskom granom vlasti", ocenjuje se.
Nije bilo napretka ni kada je reč o pravnom okviru za borbu protiv korupcije i nastavljen je trend nazadovanja kada je reč o primeni postojećih antikorupcijskih propisa.
"Kriza izazvana pandemijom COVID-19 dodatno je iskorišćena kako bi se građanima ograničio pristup informacijama čak i nakon ukidanja vanrednog stanja", navodi se u izveštaju.
Vlada je nastavila da neposredno dogovara poslove umesto da organizuje nadmetanje prilikom javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, a takođe je nastavila da imenuje vršioce dužnosti čak i kada je prešla u tehnički mandat.
Poglavlje 24
Što se tiče poglavlja 24, koalicija ocenjuje da organizaciona reforma policije nije adekvatno obrađena u revidiranom Akcionom planu.
"Ovo naročito zabrinjava zato što se ovaj proces do sada koristio kao izgovor za ukidanje kontrolnih mehanizama i za uvođenje samovolje u odlučivanje, a samim tim i za stavljanje policije pod kontrolu najviših političkih ešalona u MUP-u", ocenjuje se u izveštaju.
Navodi se da nema dokaza da je ijedan slučaj prekomerne uptorebe sile policije tokom protesta zbog najave ponovnog uvođenja policijskog časa pravilno istražen.
U oblasti migracija i azila koalicija navodi da je neophodno pokrenuti reviziju krovnih strateških dokumenata koji ističu krajem godine.
"Zabrinjavaju vesti o postavljanju žičane ograde na granici sa Severnom Makedonijom, što potencijalno vodi ka političkoj nestabilnosti i obično uključuje rizik od kršenja međunarodnih izvora ljudskih prava", ističe se u izveštaju.
Koalicija smatra da su neophodni bolji rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i veća transparentnost statističkih podataka koji se odnose na kriminal.
Kada je reč o borbi protiv nasilnog ekstremizma, krajnja desnica u Srbiji i dalje se prikazuje kao "normalna pojava, koju državne institucije i provladini mediji podržavaju, tolerišu ili ignorišu".
Koalicija prEUgovor je prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana 2013. radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
(Euractiv.rs/N1/Fonet)
