Vladavina prava u poglavljima 8, 19 i 28

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) održao je diskusiju posvećenu temama “Vladavina prava u Poglavlju 8 (Zaštita konkurencije), u Poglavlju 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) i u Poglavlju 28 (Zaštita zdravlja i potrošača)”.

Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, autora analize za Poglavlje 8 i koordinatora Konventove Radne grupe za Poglavlje 5, veza vladavine prava sa poglavljem o zaštiti konkurencije je višestruka, a je jedna od tema koja se nametnula tokom ovog istraživanja jeste pristup informacijama o javnom značaju, kao ljudsko pravo koje je i ustavna kategorija.

“Kada govorimo o zaštiti konkurencije, govorimo i o funkcionisanju sudskog sistema, o funkcionisanju tužilaštva. To je naročito vidljivo kada su u pitanju javne nabavke, a kroz nezakonite dogovore između privrednih subjekata međusobno ili njih zajedno u dosluhu sa državnim organima koji sprovode javne nabavke, onda ta prava građana mogu posredno da budu ugrožena”, naveo je Nenadić.

U okviru publikacije, kao i na samom skupu, Nemanja Nenadić je objasnio nedoslednosti u statusu institucija koje se u Srbiji bave zaštitom konkurencije. On je govorio o mogućnostima da se povrede konkurencije u javnim nabavkama uoče i kazne na osnovu Zakona o javnim nabavkama i odredaba drugih propisa, ali i na veoma malu praksu u kažnjavanju zloupotreba do kojih dolazi kroz nedozvoljene dogovore između ponuđača. Kada je reč o ugrožavanju ljudskih prava koje ima veze sa zaštitom konkurencije on je govorio o problemima do kojih dolazi usled zloupotrebe i pogrešne primene člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Naime, ove odredbe su u praksi korišćene kako bi se neosnovano ograničilo pravo na pristup informacijama od javnog značaja, a Ustavni sud nije prihvatio predlog Poverenika za informacije od javnog značaja da se ove odredbe stave van snage zbog suprotnosti sa sistemskim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja..

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Nataša Dragojlović izjavila je da je Nacionalni konvent nastojao da dokaže međuzavisnost između različitih pregovaračkih poglavlja i da nema promene u jednom poglavlju bez pomaka u poglavlju 23.

Taj projekat je imao za cilj da poveže vladavinu prava i osnovna prava sa pregovaračkim poglavljima politika konkurencije (poglavlje 8), energetika (poglavlje 15), socijalna politika i zapošljavanje (poglavlje 19), životna sredina i klimatske promene (poglavlje 27) i zaštita potrošača i zdravlja (poglavlje 28).

"Osmislili smo ovaj projektat, ne zato što je vladavina prava jedan od tri ključna kopenhagenška kriterijuma koja je formulisala EU da bi se države kandidati za članstvo pravno harmonizovale i pripremile za punopravno članstvo, nego zato što duboko verujemo da vladavina prava predstavlja sam temelj države. Bez nje nema primene zakona, podele vlasti, nezavisnog pravosuđa, nema države ni normalnih odnosa u društvu", kazala je Dragojlović.

Istakla je da je princip vladavine prava brana nasuprot autokratiji, samovolji vlasti ili pojedinaca, policijskoj ili paradržavi, zarobljenoj državi ili "fasadnoj demoratiji".

"Za nas je to pitanje svih pitanja i poglavlje svih poglavlja i uslov sine qua non ijedne reforme, svakog napretka i normalnog života u ovoj državi a ne samo njenog članstva u EU", kazala je Dragojlović.

Ona je izrazila uverenje da je vladavina prava važna za veliku većinu građana, bez obzira da li podržavaju članstvo u EU ili ne.

Koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 23 Jovana Spremo izjavila je da već dve godine nema napretka u oblasti vladavine prava, što potvrđuje i izveštaj EK o napretku u evropskim integracijama ali i drugi indeksi i izveštaji.

Spremo je istakla da je vanredno stanje uvedeno zbog pandemije korona virusa pokazalo sve mane ovog sistema.

"Mogli smo u tom periodu da vidimo u tolikoj meri kršenje ljudskih prava da to jasno pokazuje da suštinski sistem nije spreman da ih zaštiti u normalnim okolnostima, što se u vanrednim okolnostima pokazuje kao dobar dan", rekla je Spremo.

Podsetila je da je tokom vanrednog stanja bilo hapšenja novinara zbog izveštavanja o stanju u zdravstvenom sistemu, suđenja putem skajpa, različite informacije i dezinformacije i dizanje panike od strane kriznog štaba i ogromna pasivnost Ustavnog suda.

Spremno je rekla da su organizacije civilnog društva bile "glas građana u ovom ternutnom beznađu".

Te organizacije, dodala je, teže da formulišu šta je ono što našem pravnom sistemu i građanima treba, kako da pravne okvire koje EU nudi ubacimo u naš sistem i kako na kraju da to da efekat da građani dobiju bolji pristup pravdi i veće poštovanje svojih prava.

Ambasador Holandije u Srbiji i Crnoj Gori Žil Bešor Plug izjavio je da je ta zemlja podržala ovaj projekat NKEU zato što aktivnosti organizovane u okviru tog projekta pomažu da vladavina prava ostane visoko na dnevnom redu.