Korupcija i dalje jedan od najvećih izazova za Srbiju

Gradjani Srbije i dalje vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji (12 odsto ispitanika), uz niske plate (15 odsto) i nezaposlenost (15 odsto), jedan je od rezultata istraživanja "Percepcije gradjana o borbi protiv korupcije u Srbiji" za 2020. godinu.

Istraživanje, koje su predstavlili Projekat za odgovornu vlast (GAI) Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv korupcije.na online konferenciji, sprovedeno je intervjuom licem u lice medju 1.175 ispitanika.

Više od polovine ispitanika (53 odsto) prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, politiku (50 odsto) i poslovno okruženje (34 odsto), ali gradjani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik (19 odsto).

"Gradjani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo", rekla je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a Šenli Pinčoti.

Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i prethodne dve, istaklo da su za smanjenje korupcije od ključnog značaja veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, i jačanje nezavisnih nadzornih institucija uz unapredjen pristup informacijama od javnog značaja.

Gradjani smatraju da ;ne rade dobro institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije.

"Većina gradjana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83 odsto), inspekcije (82 odsto) i sudovi (80 odsto) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto jer 78 odsto gradjana veruje da u toj službi postoji korupcija", rekao je programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.

Naveo je da su gradjani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje gradjana u te institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.

Najefikasnijom merom u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika smatra izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije, rekao je Čolović.

Istraživanje pokazuje i nezadovoljstvo gradjana radom lokalnih samouprava: skoro polovina ispitanika smatra da one nisu transparentne niti otvorene, da ne uključuju gradjane u donošenje odluka i da budžet ne koriste ;racionalno i odgovorno.

U poredjenju s prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta gradjana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom (41 odsto 2020. godine, a 36 odsto 2019.).

Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić ukazao je da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ipak ne pruža osnova za optimizam. Činjenica da se značajno smanjio broj građana koji kažu da su dali mito (npr. lekarima ili saobraćajnoj policiji), predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica aktuelne pandemije.

S druge strane, ne samo da građani vide korupciju kao ozbiljan problem društva, već im je sve manje jasno ko bi mogao da taj problem reši. Na to ukazuje veliki broj odgovora, između ostalog, i onaj prema kojem ni ljudi koji misle da je došlo do pomaka na polju borbe protiv korupcije ne umeju da navedu ko je zaslužan za taj napredak.

Deset posto građana više nego prošle godine zapaža visok uticaj korupcije na politički život Srbije. Građani su još više prepoznavali ovaj uticaj tokom ranijih godina, kada su vlade u Srbiji bile nestabilne, i kada je podrška koalicionih partnera bila obezbeđena političkom trgovinom. Međutim, iako je sada u stvarnosti došlo do nikad snažnije centralizacije političke moći, percepcija građana se ponovo kreće obrnutim tokom.

Građani, generalno, imaju utisak da korupcija nešto manje utiče na poslovanje privrednih subjekata nego na političku sferu. Međutim, kada se posmatraju odgovori privrednika, čak 40% njih smatra da korupcija ima velikog uticaja na poslovanje, što je snažan pokazatelj razmera ovog problema.

O policiji, tužilaštvu i sudovima čak polovina građana smatra da su malo ili nimalo posvećeni borbi protiv korupcije. Taj podatak obeshrabruje i može se povezati sa činjenicom da veliki broj otvorenih sumnji na korupciju ostaje neispitan i nerazrešen, bilo da je reč o optužbama protiv aktuelnih nosilaca vlasti ili protiv onih koji su nekada obavljali javne funkcije. Pored toga, na loš utisak građana nesumnjivo utiče i činjenica da podatke o borbi protiv korupcije mahom predstavljaju politički funkcioneri, a ne javni tužioci koji preduzimaju krivično gonjenje, te da se podaci o gonjenju korupcije predstavljaju na način koji ne pruža dovoljno mogućnosti za uvid i poređenje, rekao je Nenadić.

Istraživanje jasno ukazuje da ni u šestoj godini primene Zakona o zaštiti uzbunjivača državni organi nisu uverili građane da korupciju mogu da prijave slobodno. Tako, manje od petine građana kaže da bi korupciju prijavilo, a kao glavni razlog za neprijavljivanje i dalje se navodi odustvo uverenja da bi prijava bila ispitana.

Govoreći o sprovođenju antikorupcijskih politika u Srbiji tokom prethodne godine, Nenadić je podsetio na nazadovanje do koga je došlo tokom pandemije, naročito u oblasti javnih nabavki i pristupa informacijama. Pored toga, on se osvrnuo na praksu da se najvredniji infrastrukturni radovi i dalje ne dodeljuju na osnovu Zakona o javnim nabavkama, na kašnjenja u pripremi za početak primene novog Zakona o sprečavanju korupcije, nerešeni problem v.d. stanja u javnoj upravi i javnim preduzećima i propuštenu priliku da se pred ovogodišnje izbore bitnije unaprede propisi o finansiranju izborne kampanje i promotivnim aktivnostima javnih funkcionera.