Međunarodni Dan prava javnosti da zna

Povodom 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna, organizacija Partneri Srbija organizovala je panel diskusiju na temu "Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama", na kojoj je učestvovao i predstavnik TS Nemanja Nenadić.

Novi nacrt Zakona o informacijama jeste bolji dokument u odnosu na nacrte koji su mu prethodili, ocenjeno je na panelu, ali je ukazano i da još uvek ima prostora za doradu.

Milan Marinović, poverenik za informacije, rekao je da će zakon omogućiti sprečavanje zloupotreba, na taj način što određeni tražioci informacija koji, svojim kasnijim ponašanjem pokažu do njih u stvari informaciji ne interesuju, nego samo ispunjavaju uslov da bi odgovorno lice iz organa vlasti od kod kog su tražili informaciju mogli da tuže Prekršajnom sudu, više to neće moći da rade, a da prethodno ne nastave put ka dobijanju informacija, a da se prethodno ne žale povereniku.

To su do sada mogli da rade, ali ubuduće će morati da se žale povereniku, znači da nastave put ka dobijanju informacije, pa tek onda kada taj put da kažem ne da rezultata, onda će poverenik da procenjuje da li treba podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u tom organu vlasti. Ukoliko poverenik proceni da treba on će podneti zahtev, ukoliko proceni da ne treba obavestiće o tome tražioca informacija, i onda će i on imati pravo da podnese zahtev.

Marinović je naveo da je Poverenik nacrtom zakona dobio proširena ovlašćenja, koja se ogledaju u više aspekata, "a jedno je da smo prvi put dobili mogućnost da podnosimo optužni akt, da podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti za koje procenimo da su učinili prekršaj".

- Organi vlasti su u obavezi da nam dostave sva dokumenta kako bismo utvrdili da li je došlo do izvršenja prekršaja - objasnio je poverenik. Marinović je naglasio da je ćutanje organa vlasti na zahteve bio najveći problem što je doprinelo velikom broju žalbi. - Nismo uspeli da disciplinujemo organe vlasti da odgovore na zahtev, ali sada se nadam da ćemo uspeti da ih nateramo - rekao je Marinović.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, rekao je da možemo biti delimično zadovoljni zato što su neki problemi iz prethodnih Nacrta tog zakona rešeni, odnosno poboljšan je u odnosu na prethodne verzije. Međutim, ne možemo reći da je to baš sve što nam je potrebno, jer i dalje se ne nudi rešenje za neke od glavnih problema iz prakse. I tu pre svega mislim na situaciju gde građani Srbije nemaju mogućnost da u potpunosti i na efikasan način ostvare svoja prava kada im informacije uskrati neki od takozvanih najviših organa vlasti. Sada ih je šest, a ako se usvoje ove izmene zakona biće ih sedam, biće dodata i Narodna banka Srbije. I među tim organima najveći problem predstavlja Vlada i njene službe, koji ignorišu zahtev za pristup informacijama, naše je iskustvo u oko 90% zahteva da ne dobijemo nikakav odgovor, a onda imamo samo mogućnost da se obratimo Upravnom sudu, koji po tim tužbama rešava godinama.

On je rekao da je značajna promena učinjena u članu 3. o privrednim društvima u kojima država ima većinsko vlasništvo. - Ipak, nismo rešili sve probleme. Naime, svedoci smo da naša država sve češće posluje tako što osniva zajednička preduzeća sa privatnim partnerima u kojima je manjinski vlasnik. Nažalost, takva preduzeća neće biti pokrivena ovom najnovijom verzijom Nacrta zakona - objasnio je Nenadić.

Ana Toskić, iz Partnera Srbija, rekla je da bi građani rebalo da više koriste ovaj zakon. Ali ako ga poredimo sa nekim drugim zakonima, koji građanima takođe garantuje neka prava, mislim da je ovaj zakon u velikoj meri zaživeo. On se 17 godina primenjuje i nesumnjivo jeste unapredio i transparentnost organa javne vlasti, bar onih koji su se izverzirali u da odgovaraju na zahteve, ali nekako jeste dao građanima i tu informaciju da imaju pravo da znaju šta se to dešava unutar institucija kojima smo na neki način i poverili ovlašćenja da rade u javnom interesu. Trebalo bi više da se koristi i jedini način da i ove izmene koje su najavljene zažive i da zaista garantuju da će pravo biti unapreženo, jeste taj da ga masovno koristimo. Dakle, ne samo mediji, ne samo organizacije civilnog društva, istraživači, već građani, zaista za one teme koje su značajne pre svega u lokalnim zajednicama, i to jesu neke informacije koje nam se i najčešće traže. Ono o čemu mi govorimo najčešće i o čemu mediji izveštaju su one informacije do kojih se najteže dolazi, a to su informacije koje imaju ili neku političku implikaciju, ili govore o trošenju javnih resursa, i praksa poverenika govori da su najčešće to one informacije povodom kojih organi ne reaguje čak ni kada poverenik donese svoje rešenje.

Primož Vehar, ekspert međunarodne organizacije SIGMA, koja je pružila podršku izradi Nacrta zakona, podsetio je da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan od glavnih političkih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji. On je dodao da SIGMA nije videla konačnu verziju Nacrta zakona, ali je, između ostalog, naveo probleme u vezi sa članom 3. koji se tiče definicije organa javne vlasti, kao i članom 9. o tome šta su izuzeci kada se radi o javnim informacijama. - Mi želimo da dobijemo konačnu verziju zakona kako bismo mogli da damo naše konačno mišljenje - ukazao je Vehar.

David Šešilo (Dawid Sześciło) ekspert međunarodne organizacije SIGMA, naveo je da tekst Nacrta zakona nije progresivan koliko bi mogao da bude, ali je dodao da je ipak učinjen napredak. Prema njegovim rečima, sada se nudi mogućnost da se unapredi delovanje Poverenika, kao i da se unaprede mehanizmi za uspostavljanje sankcija za one koji ne postupaju po zahtevima Poverenika. - Zakon treba da promoviše proaktivnu transparentnost organa vlasti, kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU - ukazao je Šešilo.