Otvorena vrata pravosuđa: Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu

Građani Srbije ocenjuju pravosudni sistem sa prosečnom ocenom tri, a najviše poverenja imaju u notare, pokazuje Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović izjavila je danas na predstavljanju izveštaja da su građani najvišu ocenu dali javnim beležnicima - jaku četvorku, a da su oblasti pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu i pristup krivičnoj pravdi dobili ocenu tri - istu kao i godinu dana ranije."Ono što je prošle godine bilo dobro jeste što je počela da funkcioniše besplatna pravna pomoć", rekla je Golubović.Više od 4.000 građana se tokom 2021. obratilo opštinama da im se odobri pravna pomoć.Kada su u pitanju parnični postupci, više od 86% građana je dobilo besplatnu pravnu pomoć, dok je takvu pomoć dobilo čak 96% građana kada je u pitanju krivica. Golubović je, međutim, istakla da u opštinama u proseku 1,5 čovek pruža besplatnu pravnu pomoć, a da je neophodno da svaka opština ima minimum tri zaposlena koja će raditi na tim poslovima.

Građani Srbije su, ocenjujući rad sudova, tužilaštva, advokata, javnih beležnika, javnih izvršitelja i opština, najvišu ocenu dali javnim beležnicima."Od petice ih deli usklađenost radnog vremena sa potrebama građana i usklađenost složenosti njihovog posla sa tarifom", rekla je Golubović.Dodala je i da više od 60% građana smata da su advokatske usluge nepristupačne za većinu građana.

Informisanje građana o radu sudova i tužilaštva je i dalje na jako niskom nivou i svodi se na reaktivno informisanje, po zahtevima za slobodan pristup informacijama.Golubović je rekla da je Zakon o slobodnom pristupu informacijma u maloj meri unapredio informisanje građana o radu pravosudnih organa.

Kada je u pitanju sudska efikasnost, Golubović je rekla da je epidemija uticala na blagi porast povreda suđenja u razumnom roku, što znači da su suđenja često odlagana.Pristup krivičnoj pravdi je malo bolje ocenjen jer su advokati procenili da se prava okrivljenih poštuju bolje u praksi, kao i da su unapređena prava žrtava tako što dobijaju potvrdu da su podneli krivičnu prijavu i obaveštenja o sudskom procesu.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović izjavio je da je cilj ovog izveštaja da posluži kao nezavisni mehanizam praćenja napretka u pravosudnim reformama posmatrano iz ugla građana i stvarnih uslova za njihov pristup pravdi."Želeli smo da istražimo i razumemo razloge građana za njihovo nisko poverenje u pravosudni sistem kroz istraživanje pojedinačnih iskustava građana u susretu sa pravosuđem", rekao je Majstorović.

On je kazao da je to izuzetno značajno i u kontekstu nedavno izglasanih izmena Ustava koje se odnose na "pokušaj jačanja nezavisnosti pravosuđa", istakavši da će te izmene imati željeni efekat samo ako njihova primena doprinese jačanju poverenja građana u pravosuđe."Razvijanje kulture razumevanja uloge i značaja sudske vlasti za funkcionisanje demokratskog društva moguće je isključivo ukoliko se građani u praksi u direktnom kontaktu uvere u istinsku nezavisnost sudstva", naglasio je Majstorović.

Pravni savetnik Transparentnost Srbija Robert Sepi predstavio je nalaze i rezultate ostvarene u oblasti Etika u pravosuđu. Sepi je ukazao na promene u pravnom okviru i njegovoj primeni koje su nastale u periodu nakon Prvog ciklusa izveštavanja o stanju u pravosuđu. Pre svega, reč je o tzv. ustavnim promenama u oblasti pravosuđa koje su u stručnoj i opštoj javnosti izazvale brojne kontroverze. Pored toga, naglašeno je da su tokom izveštajnog ciklusa izvršene promene pravnog okvira (izmene i dopune Zakona o sudijama  i Zakona o Visokom savetu sudstva čime je ispunjen deo obaveza koju Republika Srbija mora da ispuni saglasno preporukama Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), odnosno kao aktivnosti koja je propisana Revidiranim AP za Poglavlje 23 ‒ Pravosuđe i osnovna prava. Na taj način stvoreni su uslovi za ukidanje pravila da nezadovoljavajući rezultati vrednovanja sistematski vode ka razrešenju dotičnih sudija.

Osim toga, u pravni sistem je uveden Etički odbor, kao stalno radno telo Visokog saveta sudstva koji ima obavezu da izrađuje godišnje izveštaje o radu Etičkog odbora povodom poštovanja odredbi Etičkog kodeksa.

Pomenutim izmenama propisan je novi kriterijum za dodelu predmeta sudijama tako da će se oni ubuduće, osim na osnovu rasporeda poslova u sudu (što je kriterijum koji je postojao pre njegovog usvajanja) dodeljivati i vodeći računa o složenosti predmeta.  S obzirom da ovim zakonom nije, čak ni okvirno, definisano šta se pod tim pojmom podrazumeva, očigledno je da je pomenuti član dopunjen odredbom koja je podložna različitim tumačenjima, zavisno od lica koja će je primenjivati i tumačiti, odnosno njihovih interesa. Istovremeno, ostaje nedoumica zašto odredba Zakona ne sadrži ono što je, povodom opisane dopune, istaknuto u njegovom Obrazloženju.  Prema obrazloženju konkretne dopune poveravanje predmeta u rad sudiji se zasniva na složenosti predmeta koja obuhvata objektivne kriterijume: broj stranaka i ostalih učesnika u postupku (umešača, svedoka, veštaka), poštovanje rokova za sudske radnje i dr.

Kada je reč o implementaciji pravnog okvira, najvažniji nalaz se tiče činjenice da se od ukupnog broja saopštenja VSS (135 od početka 2021. godine do novembra 2021. godine), nijedno ne odnosi na izjave pojedinih državnih ili stranačkih funkcionera o radu sudija koje se smatraju za nedozvoljeni pritisak.

Izveštaj je pripremljen u okviru projekta "Otvorena vrata pravosuđa" uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, kao rezultat saradnje 12 organizacija civilnog drustva i strukovnih udruženja. Izveštaj predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon objavljivanja polaznog Izveštaja o stanju u pravosuđu za 2020. godinu.

Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a u Srbiji, izjavila je da je u odnosu na polazni izveštaj napravljen pomak u određenim oblastima, ali da i dalje postoji značajan prostor za nastavak jačanja pravosuđa i unapređenje odgovornosti i transparentnosti."Demokratija zahteva da pojedinci budu informisani o svojim pravima i obavezama, kao i da postoji transparentnost rada pravosuđa i viši nivo kulutre integriteta i profesionalnosti u pravosudnoj zajednici, kao i dostupnost informacija od javnog značaja", rekla je Pinčoti. Zbog toga je eksterno praćenje procesa reforme pravosuđa veoma značajno, izjavila je Pinčoti i dodala da zato civilno društvo mora imati odgovarajuće alate kako bi moglo da sprovodi nezavisno praćenje i kako bi svoje institucije pozivalo na odgovornost.