Reforme u vladavini prava šest meseci na čekanju

Srbija je još daleko od postizanja vidljivih rezultata u oblastima koje prati koalicija prEUgovor. Štaviše, u prethodnih šest meseci izostao je čak i, do sada preovlađujući, pristup „štikliranja stavki”, koji podrazumeva gomilanje aktivnosti radi fingiranja reformskih napora. Vladavina prava privremeno je skrajnuta geopolitičkim obzirima usled posledica ruske agresije na Ukrajinu i zategnutih odnosa na liniji Beograd - Priština, ali ona ostaje u srži evropskih integracija, navodi se u izveštaju za period maj-oktobar 2022. godine koalicije PrEUgovor.

Urednica izveštaja Jelena Pejić Nikić, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, izjavila je na predstavljanju izveštaja 24. novembra da su u izveštajnom periodu, od maja do oktobra ove godine, evropske integracije Srbije bile u hibernaciji.

Jedan od razloga za to je, prema njenim rečima, bilo to što je Srbija imala vladu u tehničkom mandatu što je ograničilo sprovođenje reformi, naročito u pogledu predlaganja i usvajanja novih propisa.

"Sada vidimo neodlučnost Srbije, odugovlačenje u trenutku kada je pojačana pažnja na region, kada se oživljava politika proširenja usled geopolitičkih previranaja. Ali Srbija nije mogla da 'jaše' na tom talasu već je nasuprot tome imala postupke koje iz evropske perspektive dovode u pitanje njeno opredeljenje da postane članica EU", rekla je Pejić Nikić na konferenciji povodom objavljivanja novog Alarm izveštaja.

Pejić Nikić je rekla da je sve što se dešavalo na gepolitičkom planu skrenulo pažnju sa vladavine prava, osnovnih prava i pitanja bezbednosti, ključnih oblasti u kojima Srbija "nije dobar đak".

Ona je istakla da i dalje postoji problem u primeni propisa i da je zaobilaženje propisa najizraženije u oblasti profesionalizacije državne uprave i javnih nabavki, dok niz incidenata u oblastima prava žena, deteta i rodne ravnopravnosti pokazuju sistemske propuste.

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) izjavila je da deluje da je EU umereno zadovoljna zbog usvajanja ustavnih amandmana, ali da mala izlaznost na referendumu govori o tome koliko je građanima bitna reforma pravosuđa.

Mandić je rekla da se u procesu izrade radnih tekstova pet pravosudnih zakona radi sprovođenja ustavnih promena, koji treba da budu usvojeni do februara 2023, vidi koliko smo limitirani ustavnim rešenjima.

"U jednom trenutku su svi akteri bili složni da su amandmani takvi da se moraju popravljati zakonima", rekla je Mandić, istakavši da Ministarstvo pravde i dalje ima veliki uticaj u pravosuđu.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da metodologija davanja ocena u izveštajima Evropske komisije o napretku u evropskim integracijama može dovesti do pogrešnih zaključaka o napretku, pa se ti izveštaji mogu lako zloupotrebiti.

"Poruke nezadovoljstva iz Evropske komisije treba da budu otvorene i jasne", rekao je Nenadić.

U polugodišnjem Alarm izveštaju navodi se da su postupanje Srbije u proteklom periodu obeležili nedosledne reči i neubedljiva dela.

"Štaviše, u prethodnih šest meseci izostao je čak i, do sada preovlađujući, pristup 'štikliranja stavki', koji podrazumeva gomilanje aktivnosti radi fingiranja reformskih napora", ocenjuje se u izveštaju.

Izuzetak je, dodaje se, rad na pisanju pet pravosudnih zakona radi sprovođenja izmena Ustava usvojenih u februaru 2022.

U izveštaju se navodi da se na formiranje vlasti čekalo do krajnjeg roka, iako je parlamentarna većina bila jasna, pa su tako reforme u oblasti vladavine prava bile "stavljene na čekanje".

Ocenjuje se da je od 2015. godine ukupan nivo spremnosti za članstvo Srbije "tek neznatno porastao", a od 2020. se "ne pomera dalje od sredine puta", dok je u poglavljima 23 i 24 dobila ocenu 2.

"Kada je reč o prosečnom godišnjem napretku, Srbija je ostvarila svoj ubedljivo najskromniji rezultat do sada i čak je prvi put nazadovala – u oblasti usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU", navodi se u izveštaju i dodaje da se jasno pozicioniranje Srbije u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu tumači kao ključno za iskazivanje strateškog opredeljenja zemlje za evropske integracije.

Takođe se napominje da pad podrške građana članstvu u EU, koji je delom posledica evroskeptičnih poruka političkog vrha, služi kao izgovor za dalje odlaganje donošenja ključnih odluka i sprovođenja suštinskih reformi.

U pogledu političkih kriterijuma, koalicija prEUgovor ocenjuje da je povratak opozicionih poslanika u skupštinske klupe donekle oživeo parlamentarni život, ali da je vladajuća većina nastavila da zloupotrebljava skupštinske procedure kako bi opstruirala opoziciju.

Broj ministarstava je, ocenjuje koalicija, povećan bez obrazloženja, što podstiče spekulacije da je stvarni razlog tih izmena pre svega kadrovska kombinatorika.

Koalicija ističe da se nastavljaju pritisci i napadi na predstavnike civilnog društva, a posebno na ekološke i LGBTQ+ aktiviste.

Ocenjuje se da nije bilo značajnih pozitivnih pomaka u odnosima Srbije i suseda, a da je u multilateralnim forumima Srbija zadržala svoju načelno konstruktivnu ulogu.

Odnosi sa Kosovom došli su u kriznu fazu usled spornog pitanja registarskih tablica, "dok je pitanje ukupne normalizacije postalo značajno usled rata u Ukrajini".

Kada je u pitanju poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), koalicija prEUgovor ocenjuje da su sudijske i tužilačke grupe Ministarstva pravde izuzetno brzo izradile radne tekstove pravosudnih zakona radi sprovođenja ustavnih promena, ali napominje da javnost nije učestvovala u ovom procesu, da nije bilo stvarnog uticaja pravničke stručne javnosti te je Ministarstvo pravde donelo presudne odluke.

"Predložena rešenja ostavljaju zakonodavnoj i izvršnoj vlasti mogućnost da utiče na donošenje najvažnijih odluka u sudstvu", ocenjuje se u izveštaju.

Dalje se ukazuje na "više nego skroman" rad Tužilaštva za ratne zločine i ističe da je primena instituta suđenja u odsustvu u Srbiji i regionu "pogubna za proces suočavanja sa prošlošću" i da predstavlja "korak unazad u procesuiranju ovih zločina".

Nije bilo napretka ni u oblasti borbe potiv korupcije, nisu menjani propisi, ništa nije preduzeto po preporukama GRECO i ODIHR-a, niti je započet rad na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije.

I ovaj izveštajni period obeležilo je nepovoljno okruženje za uživanje slobode izražavanja i medija, nastavljaju se napadi i pritisci na novinare, a četiri dozvole za televizije sa nacionalnom pokrivenošću dodeljene su televizijskim kućama koje su u prethodnom periodu kršile zakone i novinarski kodeks.

U dokumentu se ukazuje na izostanak istraga i odgovarajućih mera prevencije femicida u slučajevima nasilja, kao i na "degradirajuće medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama", koje nadležna regulatorna tela "nemaju nameru da zaustave".

Koalicija je u izveštaju skrenula pažnju na "nesposobnost sistema da uoči rizik od viđanja deteta sa nasilnim ocem", kao i da je nemogućnost upisa dece u vrtić zbog političkog opredeljenja roditelja još je jedan oblik grubog kršenja prava dece.

U okviru poglavlja 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) koalicija prEUgovor navodi da borba protiv organizovanog kriminala najviše zavisi od političke volje i da se i dalje razmatraju pojedinačni slučajevi organizovanog kriminala, umesto da se primeni strateški pristup.

Ukazuje se i da se nastavlja povećanje aktivnosti ekstremne desnice u Srbiji, a da je odgovor državnih institucija slab i neadekvatan.

"Podrška invaziji Putinove Rusije na Ukrajinu, vidno uvezivanje sa ruskom (militantnom) ekstremnom desnicom, pretnja nasiljem ako Srbija uvede sankcije Rusiji i govor mržnje prema LGBTQ+ manjini dominirali su u aktivnostima ekstremnih desničara u Srbiji u izveštajnom periodu", ocenila je koalicija prEUgovor.

foto: Dnevni evropski servis Novinske agencije Beta - screenshot