Koliko građani Srbije zapravo učestvuju u odlučivanju o upravljanju na lokalnom nivou
Rezultati istraživanja o učešću građana u odlučivanju LIPA koje su sproveli Transparentnost Srbija i organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation predstavljeni su danas javnosti na konferenciji organizovanoj u hotelu Radisson Collection. Rezultate je predstavio Zlatko Minić ispred organizacije Transparentnost Serbija, a događaju su prisustvovali i pružili podršku projektu Maja Mačužić Puzić, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samopuravu i Melina Papageorgiou, šefica odeljenja za upravu i savetnica za regionalnu upravu, Švajcarska kancelarija za saradnju, Ambasada Švajcarske. U okviru događaja, održana je i panel diskusija na kojoj su učestvovali Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, profesor Miodrag Zec, član Gradskog veća Užica, Miodrag Pewtković i Nemanja Nenadić ispred organizacije Transparentnost Srbije.
Građani Srbije nisu dovoljno uključeni u postupak donošenja odluka, propisa, u donošenje odluka o trošenju novca iz lokalnih budžeta, u javne rasprave i u druge mehanizme funkcionisanja lokalne samouprave, pokazali su rezultati istraživanja LIPA. Ovaj index razvrstava opštine i gradove u šest klastera. Nijedna od 44 lokalne samouprave u Srbiji, obuhvaćene istraživanjem, nije u rangu najvišeg klastera, tzv. „puna participacija“, a prosečna ocena, odnosno prosečan nivo indeksa participativnosti u srpskim opštinama iznosi samo 26,4% što je u rangu „osnovne participacije“. Ono oko čega su se, međutim, svi učesnici složili je to da lokalne samouprave vredno rade na razvoju mehanizama i unapređenju sistema za uključivanja građana u odlučivanje na lokalnom nivou, kao i na poboljšanju komunikacije sa njima, te očekuju da će podrška HELVETAS i Švajcarske Vlade ne samo unaprediti stanje u oblasti građanske participacije onim lokalnim samoupravama koje su uključene u projekat Lokalne finansije i uključivanje građana, već da će ove optštine i gradovi na sopstvenom primeru poslužiti kao putokaz i drugim lokalnim samoupravama u kom pravcu se treba kretati kada je reč o razvoju okvira koji podržava lokalnu demokratiju.
LIPA, dakle, predstavljaoruđe za merenje, ocenjivanje i rangiranje gradova i opština na osnovu izmerenog nivoa učešća građana u odlučivanju i sprovedeno je u okviru projekta Lokalne finansije i uključivanje građana od strane organizacije Transparentnost Srbija i HELVETAS Swiss Intercooperation. Indeks se ne fokusira isključivo na konkretne oblike participacije u odlučivanju o trošenju novca iz budžeta ili u donošenju propisa, već obuhvata i širi okvir transparentnosti u službi participativnosti, odnosno ono što može da poveća poverenje i podstakne građane na participaciju. Izračunava se na osnovu 58 indikatora, a podaci se prikupljaju sa sajtova opština, zahtevom od strane opština, verifikacijom podataka kod opština, a jedan indikator (prijava problema), neposrednim testiranjem. U formulisanju LIPA korišćena su višegodišnja iskustva i slična istraživanja koja je Transparentnost Srbija sprovodila.
Prema rezultatima LIPA istraživanja, jedna lokalna samouprava ima „visok“ nivo participacije (iznad 60%) – i to je grad Užice. LIPA skor od 30% do 45% (umereni nivo participacije) ima 14 lokalnih samouprava, među kojima su najbolje Veliko Gradište i Sombor. Prosečan indeks od 26,4%, što je u rangu „Osnovna participacija“ ima skoro polovina jedinica lokalne samouprave (njih 20), a manje od 15% (nizak nivo participacije) ima devet opština.
„Niska participacija i nezadovoljavajući prosek posledica su neprimenjivanja oruđa i mehanizama za participaciju ali i nepoverenja građana i slabog odziva u situacijama kada se ti mehanizmi primenjuju. Međutim, moramo uzeti u obzir da postoje velike varijacije. U pojedinim oblastima ocene variraju od samo 10% do čak 84%, što znači da evidentno postoji velika volja i veliki prostor za dalji rad i za unapređenje. Već dugi niz godina naša organizacija sprovodi projekat Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana. Međutim, kada je reč o temi građanske participacije u lokalnim odlukama, naročito u odnosu na početak bavljenja ovom temom, predstavljene ocene u pojedinim segmentima i opštinama izuzetno su se popravile. Predstavljeni rezultati nas navode na zaključak da je volja lokalnih samouprava prisutna. Imajući u vidu zahtevnost i izazove u ovoj temi, HELVETAS kao organizacija ističe da je važno da nastavimo podršku opštinama da unapređuju svoje mehanizme, da građanima otvore vrata za aktivno uključivanje u lokalne odluke,. Predlažemo da nastavimo podršku u započetom pravcu jer nas iskustvo uči da ćemo zajedničkim radom i zalaganjem vremenom ostvariti samo još bolje rezultate“, istakao je Alexander Grunauer, vođa Projekta ispred HELVETAS Swiss Intercooperation.
„Iako je prosečna ocena za gradove i opštine niska (26,4% od maksimalnog skora), na lokalnom nivou i sada prepoznajemo mnoge dobre prakse na koje bi mogli da se ugledaju i republički organi. To se naročito odnosi na konsultacije o budžetu, koje, uz brojne manjkavosti, postoje u većini opština. S druge strane, građani Srbije još uvek nemaju mogućnost da na sličan način utiču na budžet i kapitalne projekte države. Opštine bi svoje budžetske konsultacije naročito mogle da unaprede ukoliko bi sa njima počele već sada, a ne tek na jesen. Za smislenu participaciju je najvažnija izgradnja poverenja. Jedan od prvih koraka da se to ostvari bi bio da svuda postoji i funkcioniše mehanizam za prijavu i rešavanje problema. Čak i u toj oblasti, trenutno je ocena relativno niska (28,4%)“, analizira Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbije
Zajednički zaključak je da prostora za unapređenje u oblasti uključivanja građana ima u gotovo svim oblastima za manji ili veći broj jedinica lokalne samouprave. Opštinama se preporučuje da uvedu ili učine funkcionalnim mehanizme za prijavu problema i javno izveštavaju o rešavanju problema, da razdvoje javne rasprave o kapitalnim investicijama od anketiranja i izjašnjavanja o manjim projektima, da unapede uključenje građana preko mesnih zajednica i da ulože dodatne napore za povećanje broja građana koji učestvuju u javnim raspravama o budžetu. Ideja inicijatora i organizatora LIPA je da on vremenom postane i mehanizam za podsticanje, a ne samo merenje napretka.
