Glavni kriterijum za izbor ponuđača u čak 96 odsto tendera i dalje je najniža cena

Jedan od glavnih problema javnih nabavki u Srbiji godinama unazad su transparentnost i fer kriterijumi, zbog kojih je broj ponuđača po tenderu na znatno nižem nivou nego u zemljama EU.

Najniža cena ne bi trebalo da bude jedini kriterijum na osnovu kojeg se određuje najbolja ponuda na javnoj nabavci. Takođe, primena zelenih kriterijuma prilikom dodeljivanja poslova na tenderima više nije samo jedno od diskrecionih prava naručilaca, već zakonska obaveza, jedan je od zaključaka konferencije održane u organizaciji NALED-a.

Na događaju su predstavljeni rezultati projekta istraživanja opšte populacije, ponuđača i naručilaca u postupcima javnih nabavki u Srbiji.

Kao i prethodne godine oko tri četvrtine građana je zainteresovano da sazna kako se budžetska sredstva troše kroz sistem javnih nabavki, a zdravstvo je po njima prioritetna oblast u koju treba ulagati kroz javne nabavke.

Rezultati istraživanja pokazali su i da, u odnosu na 2022. godinu, građani pridaju veću važnost ekološkim kriterijumima, odnosno faktorima uticaja na životnu sredinu, dok se kao važni ređe percipiraju kriterijum troškova i energetske efikasnosti.

Kao i ranijih godina, kriterijum najniže cene bio je korišćen u najvećem broju postupaka u kojima su ponuđači učestvovali u prethodne tri godine.

Kada je reč o informacijama o javnim nabavkama i dalje je televizija dominantan medij informisanja za većinu građana. Svaki treći građanin u Srbiji upoznat je sa sistemom javnih nabavki, što je manje nego pre godinu dana, a udeo onih koji se primarno informišu putem televizije porastao je na više od 50 odsto. Slede društvene mreže i portali, a kada je u pitanju verodostojnost podataka, na prvom mestu se i dalje najviše veruje ministarstvima.

Iz ugla naručilaca, najjednostavniji aspekt nabavki je samo pokretanje procesa. Ipak preko četvrtine njih i ovaj aspekt javnih nabavki smatra izazovnim.

Nešto više od polovine građana misli da je sistem javnih nabavki kod nas dobar, ali s druge strane, udeo ponuđača koji ne učestvuju u njima, jer ne veruju da će postupak biti fer i transparentan, skočio je na 42 odsto. Istovremeno, ponuđači koji su u prethodne tri godine učestvovali u nadmetanju češće ocenjuju da se nabavke u Srbiji sprovode transparentno i u skladu sa propisima od onih koji nisu učestvovali na tenderima.

Prema rečima izvršne direktorke NALED-a Violete Jovanović, jedini način da se sistem suštinski unapredi i izgradi poverenje jesu konkretne mere koje će ga učiniti jednakim za sve. To su mere koje osiguravaju punu primenu novog zakona, kroz obuke za rad na portalu i primenu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.

“Podaci Kancelarije za javne nabavke kažu da u 96 odsto nabavki o izboru najbolje ponude odlučuje najniža cena, a istraživanje pokazuje da naručioci primenu drugih kriterijuma smatraju rizičnom – nedostaju im modeli konkursne dokumentacije prema kojoj bi radili, a samim tim im je i zahtevno da odrede i vrednuju kriterijume kvaliteta. Još jedna potvrda da su potrebne dodatne obuke za usavršavanje i izrada modela prema kojima bi kriterijumi mogli da se postave i koriste – rekla je Jovanović.

Zdravstvo je i ove godine prioritetna oblast u koju bi, prema mišljenju 77 odsto građana, trebalo uložiti najviše novca kroz javne nabavke. Slede obrazovanje (53 odsto), infrastruktura i putevi (36 procenata) i zaštita životne sredine (31 odsto). Do najvećeg porasta došlo je u vrednovanju ekoloških pitanja, dok je opalo interesovanje za energetiku, što se može povezati i sa prisustvom ovih tema u medijima u poslednjih godinu dana.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazao je na podatak da 94 odsto građana smatra da bi javne nabavke trebalo da budu strože kontrolisane.

“Građane Srbije očigledno veoma zanima na šta će se trošiti novac iz budžeta i imaju stav o tome šta su prioriteti, ali trebalo bi im omogućiti da imaju gde to da kažu, da učestvuju u konsultacijama kada se prave planovi. Naručioce tišti manjak konkurencije, a ponuđače od učešća na tenderima odvraća to što nemaju dovoljno poverenja da će nabavke biti zakonite i poštene”, istakao je Nenadić.

On smatra da bi građane trebalo više uključivati u procese odlučivanja. „Građani imaju ideju šta bi voleli da se finansira iz budžeta i treba im omogućiti da imaju gde to i da kažu“, naglašava Nenadić.

Jedan od najbitnijih nalaza ovog istraživanja, prema njegovom mišljenju, su oni koji se odnose na razloge zbog kojih ponuđači ne učestvuju u javnim nabavkama. „Postoji povećanje broja onih koji nemaju dovoljno poverenja u to da će javne nabavke biti zakonite i poštene. Ako imamo takav jedan nalaz, to bi trebalo da bude jasan signal onima koji sprovode kontrolu javnih nabavki da treba odmah da se deli sa javnošću ono što se utvrdi prilikom svake kontrole“, ukazuje Nenadić.

U praksi, kako podseća, manje od jedan odsto nabavki je podvrgnuto kontroli. Kada bi taj procenat bio veći, smatra on, smanjila bi se i bojazan kod firmi da uzmu učešće u javnim nabavkama.

Nenadić ukazuje i da raste nezadovoljstvo zbog dugotrajnosti postupaka za zaštitu prava. „Oni zaista traju dugo, duže nego što bi trebalo i nego što piše u zakonu. To je problem i za naručioca i za firme koje konkurišu“, navodi on. Ako se razmišlja o reformama, dodaje Nenadić, mora i taj postupak da se učini efikasnijim.

On se osvnuo i na projekat EXPO 2027, koji se sprovodi po posebnim uslovima.

„Kada je reč o EXPO-u, tu je glavni problem sam zakon koji je otvorio prostor da se te nabavke ne sprovode po propisima o javnim nabavkama. Još jedan veliki problem sa isključenjem ovog zakona, je da šta god piše u nekoj drugoj uredbi, postojaće problem sa zaštitom prava“, kaže Nenadić.

On naglašava da ni hitnost za ove radove koji se odnose na „EXPO 2027“ nije dovoljno dobro opravdanje, jer i u samom zakonu postoji mogućnost da se neke stvari sprovedu brže.