Predizborno rasipanje javnih resursa
Predizborni period obiluje iskušenjima za partije koje su na vlasti da uvećaju javnu potrošnju na rashode koji im mogu doneti popularnost kod birača, kako bi na tim izborima ostvarili bolji uspeh.
Pre izbora održanih 17. decembra 2023. godine samo kroz isplate novca raznim kategorijama građana podeljeno je više od 420 miliona evra, ali postoje i drugi mehanizmi rasipanja javnih resursa, kao što je oprost dugova, ukazano je na okruglom stolu „Predizborno rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti“, koji je Transparentnost Srbija organizovala u okviru projekta „Spasavanje javnih resursa – Brod koji tone“.
Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ukazao je daje 420 miliona evra direktne pomoći države građanima „samo jedan, možda i manji deo novca koji se odnosi na predizbornu potrošnju“.
„Postoje neke stvari koje su manje vidljive. Jednak efekat po javne resurse i direktnu isplatu novca može da predstavlja i oprost dugova“, rekao je Nenadić i kao primer naveo to što je beogradsko Javno-komunalno preduzeće „Infostan“ krajem prošle godine omogućilo građanima da svoja dugovanja tom preduzeću plate u nekoliko rata s popustom i tako su bili u povoljnijem položaju od onih koji su redovno plaćali svoje obaveze.
Nenadić je rekao da je za predizborni period karakteristično to što su donosioci odluka u javnim instucijama na „velikom iskušenju, jer imaju mogućnost da investiraju deo novca koji pripada građanima i da ta investicija bude isplativa za političke partije iz kojih dolaze“.
Kada je u pitanju podela novca građanima, Nenadić je rekao da je „u većini slučajeva reč o šemama koje su u potpunosti legalne, a s druge strane, svima je jasno da je reč o nečemu što ne bi trebalo da postoji i što narušava ravnopravnost u izbornoj utakmici“.
Nenadić je istakao da bi trebalo imati u vidu da „nije reč samo o rasipanju para koje već postoje, nego i o rasipanju novca koji možda u trenutku kada se donose odluke ne postoji ili se unapred zna da će morati da se obezbedi kroz skupe kredite“.
U publikaciji Transparentnosti Srbije „Predizborno rasipanje javnih resursa - Od asfalta u selima do stotina miliona evra iz helikoptera“ navedeno je da je kroz izmene propisa neophodno da se urede obaveze, ograničenja i zabrane u vezi sa oglašavanjem i reklamiranjem državnih organa, kao i sa vanrednim isplatama budžetskog novca.
Većina pravila mogla bi da se propiše kroz dopune Zakona o sprečavanju korupcije ili Zakona o finansiranju političkih aktivnosti vezujući obaveze i ograničenja za izbore i izbornu kampanju.
Transparentnost Srbija, između ostalog, preporučuje da se izmenama i dopunama člana 50. Zakona o sprečavanju korupcije spreči ili značajno ograniči mogućnost vođenja „funkcionerske kampanje“, da se proširi pojam javnog resursa u Zakonu o sprečavanju korupcije, te da se dopune i preciziraju pravila o odnosu organa vlasti i medija kroz izmene Zakona o javnom informisanju i medijima.
U publikaciji se ukazuje i na rešenja koja postoje u propisima u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
Istraživač Mreže za afirmaciju NVO sektora (MANS) iz Crne Gore Lazar Grdinić rekao je na okruglom stolu da je u Crnoj Gori zakon koji reguliše tu oblast usvojen 2014. godine, da je bolji nego što je bio prethodni, ali „daleko od toga da je otklonio nedostatke“.
On je rekao da su „neke od ograničavajućih odredbi prilično obesmišljene“ te da sve firme u državnom vlasništvu „šakom i kapom dele radna mesta za vreme izbornih kampanja“. „Tome ne može da se uđe u trag zato što dobar deo tih državnih kompanija krije podatke“, rekao je on.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković rekao je da bi trebalo da se ograniči koliko novca stranke pojedinačno mogu da ulože u kampanju.
„Niko pojedinačno ne može da potroši u kampanji za parlamentarne izbore više od dva, dva i po miliona evra ili na lokalna izbore oko pola miliona evra. To bi malo diciplinovalo stvar, izjednačavalo uslove, jer kada imate stvarnu kontrolu nad parama i poslovima vi postajete faktički nedodirljivi“, rekao je Stojiljković.
Aleksandar Milošević, zamenik direktora Nove Ekonomije, rekao je da je za vlast veoma isplativo da za nekoliko procenata više na izborima podeli penzionerima tri dana pred izbore jednokratnu pomoć ili im poveća penzije.
Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije upitao je da li je dnašnja generacija tridesetogodišnjaka i jedan dan provela u funkcionalnoj državi. „Šta su njihovi sistemi vrednosti? Je li važno snaći se ili je važno poštovati zakone? Za sve ovo vreme najveći moj problem koji sam video u borbi protiv korupcije jeste da nikada niko nije hteo da svedoči. Zar vi mislite da će vam neko reći da je na njega vršen politički uticaj da glasa? Da ćete imati nekoga ko će reći da je primio pare? Ne računajte na to“, kazao je Milićević.
Projekat „Spasavanje javnih resursa – Brod koji tone“ je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru programa MATRA. Sva izložena mišljenja pripadaju TS i ne može se smatrati da odražavaju stavove donatora.