Nema pravih reformi bez transparentnosti i dijaloga

Nema kvalitetnih reformi u uslovima rastuće polarizacije u društvu i represije vlasti nad neistomišljenicima. Civilno društvo nastoji bar da spreči usvajanje štetnih rešenja. U narativu o evropskim integracijama ekonomske teme marginalizovale su vladavinu prava, a bez nje nema napretka u procesu pristupanja, upozorili su učesnici konferencije na kojoj je u Evropskoj kući u Beogradu predstavljen 23. po redu prEUgovor Alarm izveštaj.

Na samom početku moderator Bojan Elek je istakao da poslednji izveštaj Evropske komisije iz oktobra ove godine ukazuje na minimalni napredak Srbije. Ta ocena se u velikoj meri poklapa s nalazima izveštaja koalicije prEUgovor, u kojem se neke oblasti detaljnije i oštrije razmatraju. Elek je podsetio da je nova Evropska komisija najavila intenziviranje procesa proširenja, ali je teško očekivati ozbiljan pomak bez stvarnih reformi u zemlji.

Prema njegovim rečima, ključne teme današnjeg panela uključuju Reformsku agendu i Plan rasta iz ugla Osnova, s posebnim osvrtom na rad parlamenta, izmene krivičnog zakonodavstva, položaj civilnog društva i borbu protiv korupcije.

Više nema ni rasprave: Eskalacija negativnih praksi u radu parlamenta

Miša Bojović iz Transparentnosti Srbija, ocenila je da uprkos pokušajima da se unapredi rad parlamenta u novom sazivu, do stvarnog napretka nije došlo. Istakla je da nedavna tuča između jeste pokazatelj eskalacije pređašnjeg lošeg stanja i zabrinjavajućih praksi.

„Tako je i budžet za narednu godinu usvojen bez rasprave. Sednica na kojoj se o njemu trebalo raspravljati trajala je svega nešto više od tri sata sa sve pauzama, a na njoj se našlo čak 68 tačaka dnevnog reda,“ objašnjava Bojović. Ona je zaključila da se nastavlja urušavanje funkcije parlamenta koji postaje institucija koja samo potvrđuje odluke Vlade bez rasprave.

Bojović se osvrnula i na povišenu ocenu borbe protiv korupcije u poslednjem izveštaju Evropske komisije. Tu se beleži određeni napredak zbog usvajanja Strategije za borbu protiv korupcije za 2024-2028. Međutim, Komisija se nije bavila sadržajem ove strategije, koja je kako kaže Bojović, kozmetički potez Vlade. Strategija se ne bavi najvećim problemima, kao što je manjak transparentnosti, zaobilaženje domaćih propisa kada je reč o najvećim infrastrukturnim projektima i pasivno tužilaštvo, dodala je.

Izmene krivičnog zakonodavstva: umesto reformi zapeli smo u naporima da sprečimo veću štetu

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra govorila je o izmenama krivičnog zakonodavstva i podsetila na dugotrajan proces izrade koji nije bio transparentan. Iako je tema izmene Krivičnog zakonika pokrenuta još 2021. ona iznenada, u užurbanom postupku, dolazi na dnevni red ove godine. Nije bilo vremena sagledati sve, jer su izmene izuzetno obimne, a pored toga ne smemo zanemariti ni izmene Zakonika o krivičnom postupku koje su u ovom kontekstu veoma bitne, naglasila je.

U Alarm izveštaju izlistane su najspornije odredbe predloženih izmena, uključujući u to urušavanje tužilačke istrage i dostignutih prava oštećenih, neprecizno uvođenje novih krivičnih dela, uvođenje cenzusa za krivično delo zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, proširenje policijskih ovlašćenja BIA itd.

„Od 2016. mi stalno sprečavamo dodatnu štetu - da se ne urušavaju dodatna prava. U takvim uslovima jako je teško da predlažete nešto novo iako je izmena i dopuna mnogih zakona zaista neophodna“, istakla je Macanović.

Ona napominje da je javna rasprava trajala svega mesec dana, a potom je u Skupštini bez rasprave usvojen deo tih izmena u posebnom Predlogu koji je podnela grupa poslanika vladajuće stranke. Dobra vest je da je Ministarstvo pravde na kraju pristalo da nastavi raspravu i naredne godine i da uvede neovlašćeno deljenje intimnih snimaka kao novo krivično delo, što je mala pobeda građanskog aktivizma.

Vlast ne trpi kritičko mišljenje ni u institucijama ni na ulici

Urednica Alarm izveštaja Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, osvrnula se na položaj civilnog društva. Kako ističe, organizacije civilnog društva nisu zadovoljne načinom na koji ih vlada uključuje u formalne procese, a stvarnost u kojoj funkcionišu daleko je teža.

Prema njenim rečima, i kad Vlada uključi organizacije civilnog društva u formalna tela, potom sama opstruira njihov rad. Tako je Vlada mesecima blokirala rad Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva time što nije imenovala svoje članove, a vladajuća većina je opstruirala rad Radne grupe za unapređenje izbornih uslova u kojoj su članovi predstavnici tri organizacije. Prilikom izrade Reformske agende civilno društvo nije konsultovano.

Pejić Nikić je upozorila i na medijsko blaćenje organizacija civilnog društva i hapšenje aktivista, te na zabrinjavajuće predloge izmena Krivičnog zakonika koji dovode u pitanje slobodu izražavanja i okupljanja. Ističe da su pojedini domaći aktivisti i predstavnici civilnog društva bili više puta zadržavani na granici bez ikakvog razloga, a saznali smo i da postoji spisak nepodobnih stranih državljana. Štaviše, Srbija pomaže i drugim autoritarnim režimima da se izbore protiv sopstvenih kritičara, dodala je. Ona je upozorila i na opasnosti iz nedavnog Predloga Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.

Pejić Nikić je govorila i o reformi policije. Ocenila je pozitivnim to što je operativna nezavisnost policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova jedan od prioriteta Reformske agende, to što je raspisan konkurs za direktora policije nakon skoro tri godine i što je ukinuto nezakonito stanje na čelu Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u. Ukazala je da se loše prakse nastavljaju usled nekažnjavanja policijskih službenika za prekomernu upotrebu sile i zlostavljanje u pritvoru, čak i u slučajevima koje javnost budno prati.

Snimak konferencije u celostu dostupan je OVDE.