Javne rasprave u Republici Srbiji – analiza pravnog okvira i prakse
Mesto javnih rasprava u zakonodavnom postupku
Pre utvrđivanja nacrta zakona ili odluke može, a u nekim slučajevima bi i morala da bude obavljena javna rasprava, na osnovu čijih rezultata bi radna verzija trebalo da bude izmenjena i dopunjena, a kao rezultat tog procesa trebalo bi da proizađe nacrt zakona ili odluke. U sledećoj fazi nacrt postaje predlog, za šta treba da budu ispunjeni i neki drugi formalni uslovi. Nakon toga predlog postaje zakon ili odluka. I u poslednje dve faze tekst nacrta može da se menja. Samim tim, otvaraju se mogućnosti da se i u tim fazama zakonodavnog procesa (između utvrđivanja nacrta i utvrđivanja predloga i između utvrđivanja predloga i usvajanja konačnog teksta akta) takođe organizuje neka vrsta javne rasprave. Imajući sve to u vidu, može se zaključiti da su javne rasprave, bez obzira na to u kojoj fazi postupka donošenja zakona ili odluke do njih dođe, samo deo šire celine – konsultativnog procesa javnosti i organa koji pripremaju i donose propise.
Nakon što se, na bilo koji način, formuliše ideja da neki propis treba doneti ili izmeniti, pristupa se pripremi novog propisa. Taj posao rade ministarstva (na nivou pokrajine sekretarijati), na nivou gradova i opština takođe sekretarijati ali oni koji funkcionišu unutar gradskih/opštinskih uprava). Ova tela uprave utvrđuju nacrt (zakona, odluke). Pre formulisanja nacrta mogu postojati razne radne verzije istog tog akta, koje formuliše radna grupa ili zaduženi pojedinac unutar organa. Radne verzije se retko objavljuju, osim u izuzetnim situacijama, kada se želi mišljenje pojedinih organa, stručnjaka ili šire javnosti. Razlika između radne verzije i nacrta je u tome što je nacrt tekst iza koga stoji organ uprave (npr. ministarstvo je utvrdilo nacrt), drugim rečima, to više nije samo tekst iza koga stoji radna grupa.
Javne rasprave imaju veliki značaj za borbu protiv korupcije, delujući kao preventivno sredstvo. Kao što je bitno urediti lobiranje, da bi se ogranničio i obelodanio neprimereni uticaj pojedinaca i grupa koje zahvaljujući ličnim kontaktima, uticaju ili finansijskim sredstvima kojima raspolažu na izradu propisa, jednako je važno urediti i javne rasprave, i omogućiti građanima, udruženjima i svima koji žele da doprinesu kvalitetu propisa svojim znanjem da to i učine pravovremeno. Ujedno, javna rasprava može da posluži kao korektiv prethodno učinjenog netransparentnog lobiranja, time što se tokom nje može pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se uredi neki odnos ili ne.
Nacrt nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije daje veliki značaj javnim raspravama kao jednom od načina za suzbijanje političke korupcije. U nacrtu se između ostalog konstatuje:
„Učešće javnosti ima ključnu ulogu u povećanju transparentnosti rada i odgovornosti političara. Naime, proces usvajanja propisa u Srbiji, na svim nivoima, odlikuje nedovoljno učešće javnosti, zbog čega mnogi propisi postaju "instrument" korupcije i zloupotreba, umesto da budu sredstvo njihovog iskorenjivanja. Razlog za to je, između ostalog, odsustvo zakonske garancije da će u svim slučajevima usvajanju propisa prethoditi javne rasprave i da će njihovi predlozi biti razmotreni. U Srbiji nije regulisan ni proces lobiranja, kao mehanizma za uticaj zainteresovanih pojedinaca i grupa na usvajanje propisa i donošenje odluka, niti obaveza organa i funkcionera da obelodane ko je na njihove odluke uticao ili pokušao da utiče.“
Jedan od predviđenih ciljeva je:
„3.1.3. Usvojen delotvoran zakonski okvir kojim se reguliše lobiranje i učešće javnosti u procesu usvajanja propisa“
Propisi o javnim raspravama
Zakon o državnoj upravi
Zakon o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010), u članu 77 propisuje da su „Ministarstvo i posebna organizacija dužni da u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu javnu raspravu“ i da se „Sprovođenje javne rasprave u pripremi zakona bliže uređuje poslovnikom Vlade“.
Već na osnovu ove kratke odredbe mogu se izvući zaključci o osnovnim svojstvima i nedostacima pravnog okvira koji se tiče javnih rasprava u pripremi zakona:
• Zakon uređuje javne rasprave samo za slučajeve kada zakon priprema organ državne uprave (ministarstvo ili posebna organizacija) i ne postavlja pravila kojih bi se morali pridržavati i ostali ovlašćeni predlagači zakona
• Zakon smešta javnu raspravu u fazu pripreme zakona, pre utvrđivanja nacrta zakona
• Zakon propisuje na kome leži odgovornost za sprovođenje javne rasprave (ministarstvo ili posebna organizacija koja je nadležna za pripremu zakona)
• Javne rasprave nisu obavezne uvek, ali jesu u nekim slučajevima
• Slučajevi u kojima se javne rasprave moraju organizovati nisu precizno definisani:
o ne postoji definicija niti propisani način da se utvrdi kada se nekim zakonom bitno menja pravni režim u jednoj oblasti
o ne postoji definicija niti propisani način da se utvrdi da li se zakonom uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost
• Nije propisano vreme održavanja javne rasprave
• Nije propisan način organizovanja javne rasprave
• Nije propisano kako se postupa sa rezultatima javne rasprave (primljenim predlozima)
• Zakon je odredio da se sprovođenje javne rasprave u pripremi zakona „bliže uređuje poslovnikom Vlade“. Međutim, s obzirom na to da samo sprovođenje javne rasprave uopšte nije uređeno Zakonom, ono se ne može bliže uređivati Poslovnikom. To otvara mogućnost da se sprovođenje javne rasprave u potpunosti uredi Poslovnikom Vlade, ali i rizik da takvo uređivanje od strane Vlade bude označeno kao neustavna uzurpacija zakonodavnih ovlašćenja od strane izvršne vlasti, naročito ako bi se kroz normiranje utvrđivali prava i obaveze građana i pravnih lica.
Poslovnik Vlade
U aprilu 2013. došlo je do izmena Poslovnika Vlade u delu koji se odnosi na javne rasprave (Službeni glasnik RS 030/2013, 02. aprila 2013). Ove izmene su neposredna posledica objavljivanja „Studije o unapređenju zakonodavnog procesa“ , čije nalaze su podržali i predstavnici državnih organa okupljenih u okviru Projektne grupe za zakonodavnu reformu.
Ove izmene Poslovnika, po mišljenju organizacije Transparentnost – Srbija, nisu dovoljne da obezbede potrebni nivo transparentnosti i participativnosti zakonodavnog postupka, ali predstavljaju bitan napredak na tom putu.
Izmenama Poslovnika je predviđeno sledeće (raniji tekst je precrtan, a novi ispisan velikim slovima):
. Javna rasprava u pripremi zakona
Član 41.
Predlagač je obavezan da u pripremi zakona kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje posebno zanima javnost sprovede javnu raspravu. Program javne rasprave i rok u kome se ona sprovodi određuje nadležni odbor, na predlog predlagača.
Ako predlagač ne sprovede javnu raspravu, a bio je obavezan, nadležni odbor pri razmatranju nacrta zakona sam određuje program javne rasprave i rok u kome se ona sprovodi.
Predlagača koji ne sprovede javnu raspravu prema programu koji mu je odredio, nadležni odbor obavezuje da javnu raspravu sprovede u potpunosti.
Javna rasprava može se sprovoditi i u pripremi strategije razvoja.
„Javna rasprava
Član 41.
Predlagač je obavezan da u pripremi zakona kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje posebno zanima javnost sprovede javnu raspravu. Javna rasprava se može sprovesti i u pripremi strategije razvoja, uredbe i odluke.
Smatra se da su kriterijimi iz stava 1. ovog člana koji se odnose na obavezu sprovođenja javne rasprave ispunjeni u sledećim slučajevima:
1) prilikom pripreme novog sistemskog zakona;
2) prilikom pripreme novog zakona, osim ako nadležni odbor na obrazložen predlog predlagača ne odluči drukčije;
3) prilikom pripreme zakona o izmenama i dopunama zakona ako se njime bitno menjaju rešenja iz postojećeg zakona, o čemu nadležni odbor, na obrazložen predlog predlagača, odlučuje u svakom konkretnom slučaju;
4) prilikom pripreme zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora – samo ako nadležni odbor odluči da se sprovede javna rasprava, i to na obrazložen predlog Ministarstva spoljnih poslova ili organa državne uprave iz čijeg su delokruga pitanja uređena međunarodnim ugovorom.
Odluku o sprovođenju javne rasprave, program javne rasprave i rok u kojem se ona sprovodi određuje nadležni odbor, na predlog predlagača.
Postupak javne rasprave započinje objavljivanjem javnog poziva za učešće u javnoj raspravi sa programom javne rasprave na internet stranici predlagača i portalu e-uprave. Javni poziv sadrži i informacije o obrazovanju i sastavu radne grupe koja je pripremila nacrt odnosno predlog akta koji je predmet javne rasprave.
Program javne rasprave obavezno sadrži: nacrt odnosno predlog akta koji je predmet javne rasprave sa obrazloženjem i prilozima utvrđenim ovim poslovnikom, rok za sprovođenje javne rasprave, važne informacije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne rasprave (održavanje okruglih stolova, tribina, adresu i vreme njihovog održavanja i dr.), način dostavljanja predloga, sugestija, inicijativa i komentara, kao i druge podatke značajne za njeno sprovođenje.
Rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva.
Javna rasprava traje najmanje 20 dana.
Ako predlagač ne sprovede javnu raspravu, a bio je obavezan, nadležni odbor pri razmatranju nacrta zakona sam određuje program javne rasprave i rok u kojem se ona sprovodi.
Predlagača koji ne sprovede javnu raspravu prema programu koji mu je odredio nadležni odbor obavezuje da javnu raspravu sprovede u potpunosti.
Predlagač je dužan da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici i portalu e-uprave najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.”
Izmenom člana 41. važećeg teksta Poslovnika Vlade detaljnije je uređena javna rasprava. Predlagač je obavezan da u pripremi zakona kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje posebno zanima javnost sprovede javnu raspravu, kao što i Zakon kaže. Međutim, sada se navodi da se rasprava može sprovesti i u pripremi strategije razvoja, uredbe i odluke. Ključna novina je to što se precizira šta će se uvek smatrati zakonom u čijoj pripremi se javna rasprava mora sprovesti: 1) prilikom pripreme novog sistemskog zakona (nije propisano izričito šta se sve smatra sisemskim zakonom, ali je među pravnicima ova stvar uglavnom nesporna); 2) prilikom pripreme novog zakona, osim ako nadležni odbor na obrazložen predlog predlagača ne odluči drukčije (to jest, polazi se od toga da je javna rasprava nužna a može se dokazivati suprotno); 3) prilikom pripreme zakona o izmenama i dopunama zakona ako se njime bitno menjaju rešenja iz postojećeg zakona, o čemu nadležni odbor, na obrazložen predlog predlagača, odlučuje u svakom konkretnom slučaju; 4) prilikom pripreme zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora – samo ako nadležni odbor odluči da se sprovede javna rasprava, i to na obrazložen predlog Ministarstva spoljnih poslova ili organa državne uprave iz čijeg su delokruga pitanja uređena međunarodnim ugovorom (o ovim zakonima do sada nisu vođene javne rasprave).
Precizira se i sadržaj javne rasprave: ona započinje objavljivanjem javnog poziva za učešće u javnoj raspravi sa programom javne rasprave na internet stranici predlagača i portalu e-uprave. Objavljuju se informacije o obrazovanju i sastavu radne grupe koja je pripremila nacrt odnosno predlog akta koji je predmet javne rasprave. Na ovaj način se koristi najdelotvorniji i najjeftiniji način za sprovođenje rasprava. Međutim, problem je što se ne predviđa objavljivanje dobijenih komentara, što može da utiče na dupliranje sugestija.
Rok za dostavljanje predloga i komentara u pismenom ili elektronskom obliku traje najmanje 15 dana a cela javna rasprava najmanje 20 dana. Predlagač je dužan da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici i portalu e-uprave najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave. Iako su rokovi kratki, propisivanjem se smanjuje samovolja ministarstava i obezbeđuje da čak i u „hitnim“ situacijama javna rasprava bude sprovedena.
Praksa sprovođenja javnih rasprava
Nalazi istraživanja o sprovođenju javnih rasprava
U nameri da utvrdimo u kojoj meri se u Republici Srbiji sprovode javne rasprave, ali i da li u postupanju aktuelne Vlade ima bitnih pomaka u odnosu na prethodnu, sproveli smo istraživanje.
Kao uzorak je odabrano 165 akata akata koji su u periodu jul 2012. – mart 2013. usvojili Narodna skupština, Skupština AP Vojvodine, skupština Grada Beograda i skupštine gradova (za period jul 2010-jul 2011 bilo je uključeno 176 akata). U uzorak nisu bili uključeni akti za koje smo pretpostavili da javna rasprava neće biti potrebna, i to pre svega zakoni kojima se ratifikuju međunarodni sporazumi ili kojima se daju garancije i kontragarancije na kredite. Pored toga, u uzorak nisu uključeni ni zakoni (odnosno odluke) kojima se u manjoj meri menja sadržina propisa (manje izmene i dopune zakona i odluka). Drugim rečima, uzorak obuhvata one zakone i odluke za koje smo, imajući u vidu kriterijume propisane Zakonom o državnoj upravi, smatrali da je trebalo da budu organizovane javne rasprave, bilo zbog toga što se propisom bitno menja uređenje određene oblasti ili zato što se s razlogom moglo pretpostaviti da će uređenje tog pitanja biti od interesa za javnost.
Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da su organi vlasti smatrali suprotno. Naime, od ukupno 165 akata, u 74 slučajeva uopšte nije bila organizovana javna rasprava, dok za 56 propisa podaci još nisu potpuni. Rezultat ja približno jednak onome ili jedva nešto bolji u odnosu na onaj od pre godinu ipo dana, kada od 176 propisa, u 133 slučaja nisu organizovane javne rasprave.
Javne rasprave statistika 2012/2013
Nivo vlasti Ukupan broj propisa u uzorku prava javna rasprava Neki elementi javne rasprave Nije bilo javne rasprave još uvek se očekuju podaci
Republika 52 10 2 23 17
Pokrajina 5 1 0 4 0
Lokalna samouprava 108 14 8 47 39
Svega 165 25 10 74 56
U navedenom periodu, Vlada je predložila 154 zakona. Najveći deo tih propisa čine međunarodni ugovori (69). Sledeći po broju su predlozi izmena i dopuna zakona, ukupno njih 59, a potpuno novih zakona je bilo 26. Pregledom sadržaja izmena i dopuna zaključili smo da u 16 slučajeva nije ni bilo potrebe za organizovanjem javne rasprave, jer je reč o manjim promenama, a u još 16 slučajeva da javna rasprava očigledno nije bila organizovana zbog kratkog roka usvajanja izmena, tako da nismo ni upućivali upite. Od preostalih 53 predloga zakona, javna rasprava je održana u sledećim slučajevima:
Po programu vlade
Predlog zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila
Predlog zakona o javnim preduzećima
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
Predlog zakona o zateznoj kamati
Predlog zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama
Predlog zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
Predlog zakona o pravima pacijenata
Predlog zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda (sa tabelom usklađenosti)
Drugi vid javne sasprave
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici
Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije
S druge strane, javnih rasprava nije bilo pri donošenju sledećih važnih propisa:
AKT
Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji
Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije
Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti
Predlog zakona o izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju
Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji
Predlog zakona o izmenama Zakona o vinu
Predlog zakona o izmenama Zakona o vodama
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima (tabela usklađenosti)
Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalnim kasama
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok”
Predlog zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije
Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine
Od ministarstava nismo dobili odgovore u vezi sa sledećim propisima:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji
Predlog zakona o upravljanju migracijama (sa tabelama usklađenosti)
Predlog zakona o amnestiji
Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama
Predlog zakona o dopuni Zakona o Javnom tužilaštvu
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama
Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o veterinarstvu
Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (tabela)
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu
Predlog zakona o izmeni Zakona o stočarstvu
Predlog zakona o izmenama Zakona o šumama
Predlog zakona o izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju
Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim putevima
Predlog zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize
Na lokalnom nivou, dobili smo podatke o tome da su održane javne rasprave u dva slučajeva u gradu Požarevcu i Užicu, i po jednom u Subotici, Kragujevcu, Beogradu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Čačku.
Trajanje javnih rasprava je bilo veoma različito, ali se uglavnom kretalo u rasponu od 5 do 30 dana, sa prosekom od 14,5 dana (podaci za sve nivoe vlasti).
Za razliku od prethodnog kruga istraživanja, sada je znatno veći broj javnih rasprava sprovođen uz objavljivanje nacrta na internetu. I dalje postoji kao problem pitanje davanja odgovora na komentare i sugestije koji su primljeni tokom rasprave. Očigledno je da bi ovo pitanje trebalo izričito urediti i ostaje da se vidi hoće li novi Poslovnik u tom pogledu doneti napredak makar kada je reč o zakonima (za lokalni nivo bi trebalo izmeniti odredbe statuta gradova i opština).
Objavljivanje javnih rasprava na Portalu E-uprave
U isto vreme, u navedenom periodu na Portalu E-uprava, na stranici http://www.euprava.gov.rs/eParticipacija/javne_rasprave, suprotno Smernicama su postavljene samo sledeći pozivi za javne rasprave povodom sledećih akata:
• radna verzije Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika
• radna verzija Zakona i izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
• radna verzija Zakona o medijaciji
• radna verzija Zakona o prekršajima
• radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova
• radna verziaj Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
• radna verzija Zakona o izvršenju i obezbeđenju
• radna verzija Zakona i izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku
• radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakonama o vanparničnom postupku
• Nacrt Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti
Kako se može videti iz navedenog, javne rasprave nisu bile oglašavane na ovom forumu, čije je korišćenje obavezno za organe državne uprave, čak ni u slučajevima kada su održane.
Preporuke
Na osnovu svega iznetog formulisali smo sledeće preporuke za izmenu pravnog okvira koji se odnosi na javne rasprave:
1. Uspostavljanje ustavne garancije transparentnosti procesa izrade zakona i drugih akata i mogućnosti građana da u konsultativnom procesu utiču na sadržaj opštih pravnih akata
2. Uspostavljanje opšteg pravnog okvira za održavanje javnih rasprava koji bi utvrdio odgovarajuće obaveze za sve ovlašćene predlagače zakona i drugih akata, a ne samo za organe državne uprave koji pripremaju zakone, uz poštovanje specifičnosti procesa predlaganja zakona kada to čine narodni poslanici ili građani u formi zakonodavne inicijative
3. Utvrđivanje obaveze organizovanja javne rasprave u raznim fazama zakonodavnog postupka (ideja da se propis donese, izmeni ili dopuni/izrada zakonskog teksta pre utvrđivanja nacrta/javna rasprava nakon utvrđivanja nacrta)
4. Preciziranje situacija kada se javna rasprava mora organizovati i ustanovljenje pravila da se javna rasprava mora organizovati, uz mogućnost jasno definisanih situacija kada se od tog pravila može odstupiti – tamo gde ovaj problem nije rešen, naročito na lokalnom nivou
5. Postavljanje minimalnih rokova za trajanje javne rasprave – tamo gde ovaj problem nije rešen, naročito na lokalnom nivou
6. Zakonsko uređenje minimalnog sadržaja javne rasprave, pri čemu je postavljanje dokumenata koji su predmet javne rasprave na odgovarajuće internet stranice (portal E-uprava i veb-prezentacija organa koji je nadležan za pripremu propisa) minimum, koji se u svakom slučaju primenjuje, uz mogućnost da javna rasprava bude održana i na neki drugi način, koji se utvrđuje za svaki konkretan slučaj ili za određene vrste slučajeva – tamo gde ovaj problem nije rešen, naročito na lokalnom nivou
7. Propisivanje minimalnog obima podataka koji treba da bude objavljen uz propis koji se iznosi na javnu raspravu a koji može da uključi, između ostalog, podatke o problemu koji treba da se reši tim propisom, analizu stanja u oblasti koja se uređuje, podatke o propisima EU i uporednoj praksi i podatke o finansijskim efektima novog propisa
8. Propisivanje obaveze organa koji priprema propis da objavi prispele predloge tokom javne rasprave na internetu, kako bi bilo omogućeno i drugim potencijalnim učesnicima da ne dupliraju predloge koji su već upućeni
9. Propisivanje obaveze organa koji priprema propis da objavi zbog čega jeste ili nije prihvatio predloge koji su upućeni tokom javne rasprave, pri čemu bi to morao da učini u najmanju ruku za one predloge koji su formulisani u vidu konkretnih amandmana na rešenja iz teksta koji je iznet na javnu raspravu
10. Uspostavljanje kontrolnih mehanizama za slučaj da javna rasprava nije održana ili da nije održana u skladu sa propisima – određivanje organa koji bi bio nadležan da takvu proveru vrši, ovlašćen da zaustavi privremeno proces donošenja akta do otklanjanja nedostataka u vezi sa javnom raspravom i obavezan da to učini
11. Uspostavljanje prava svakog zainteresovanog lica da ospori valjanost akta koji nije donet u odgovarajućoj proceduri, odnosno, uz kršenje pravila o javnim raspravama
12. Donošenje propisa koji uređuju pitanja srodna javnim raspravama (npr. lobiranje povodom donošenja odluka u organima vlasti od strane zainteresovanih lica, uspostavljanje zakonske obaveze da organi vlasti imaju internet prezentacije i propisivanje obaveznog sadržaja tih prezentacija)
13. Izmena propisa koji uređuju sadržaj obrazloženja akata uz propisivanje minimalnog sadržaja obaveštenja o toku i rezultatima javne rasprave
