Građani u borbi protiv korupcije

Transparentnost Srbija predstavila je rad Antikorupcijskog savetovališta (ALAC) koje još od 2006. godine pruža pomoć građanima koji se osećaju kao žrtve korupcije ili koji su za koruptivno ponašanje saznali na drugi način i žele da se ono spreči ili mehanizmi korupcije razotrkiju.

Tokom 2014. godine Savetovalište je primilo 2300 poziva i pokrenulo 921 postupak. Ukupno je od 2006. do kraja 2014. godine pokrenuto više od 4.400 postupaka, naveo je saradnik TS Rade Đurić.

Pogledajte detaljnije podatke o radu Savetovališta.

Savetovalište funkcioniše na sledeće načine:

• Primanje poziva na poseban telefonski broj 0800 - 081 - 081, radnim danima od 11 do 15 časova. Pozivi na ovaj broj su mogući sa svih brojeva fiksne telefonije iz Srbije i potpuno su besplatni za građane, kao i pomoć koju građaninu pruža Savetovalište. Građanin koji poziva ovaj broj bira da li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri iz savetovališta će pažljivo zabeležiti spornu situaciju ili problem na koji građanin ukazuje i u najkraćem mogućem roku, nakon konsultacija sa stručnjacima, uputiti građanina na to koje korake može da preduzme, sam ili u saradnji sa Savetovalištem, kako bi se problem rešio.

• Primanje elektronske pošte na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pri čemu građani mogu da izlože sporne situacije, dostave dokumentaciju i zatraže savet. Sa primljenim mejlovima postupa se na poverljiv način.

• Primanje klasične pošte na adresu Palmotićeva br. 27, 11000 Beograd. Sa primljenim dopisima postupa se na poverljiv način.

• Zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom (savetovanje besplatno za građane).

Transparentnost – Srbija nema pravne ni finansijske mogućnosti da građane koji se smatraju oštećenima zastupa pred nadležnim organima. Međutim, zanimemo se kod nadležnih organa za ishod pokrenutih slučajeva i otklanjanje mehanizama koji omogućavaju da do korupcije dođe.

                                                                                                                                                                           foto: www.mc.rs

Na konferenciji smo predstavili i podatke o poštovanju pravila o organizovanju javnih rasprava. 

Javnost pripreme propisa u Srbiji još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, a mogućnosti građana i zainteresovanih pravnih lica da utiču na kvalitet zakonskih rešenja je višestruko ograničena, što štetno utiče i na borbu protiv korupcije, ukazao je programski direktor TS Nemanja Nenadić.

I pored toga što su promene u ovoj oblasti deo političkog programa Vlade, značajne za evropske integracije i deo strateških akata, tokom 2014. nije došlo do promena u normativnoj sferi. Tako, nije donet Zakon o lobiranju (nije doveden ni do faze nacrta), nije došlo do izmena Zakona o državnoj upravi ili Poslovnika Vlade, a nisu menjani ni drugi značajni akti za ovu materiju (npr. Zakon o lokalnoj samoupravi).

U nekim slučajevima, problem nastaje već kod odlučivanja Vladinih odbora o tome da li će javna rasprava uopšte biti održana. Te odluke su ponekada diskutabilne. Naime, teško se može braniti stav da donošenje bilo kog novog zakona ne potpada pod propisane obavezne slučajeve. Isto tako, izmene i dopune propisa veoma često izazivaju veliko interesovanje javnosti, ili donose krupne promene u pravnom sistemu. 

U međuvremenu, primetno je da mnoge javne rasprave nisu organizovane u svemu u odredbama Poslovnika Vlade. Tako je za samo 40% slučajeva poštovana obaveza objavljivanja na Portalu e-uprava (češće su bile ovakve objave na saju ministarstava). U 30% slučajeva objavljen spisak članova radnih grupa, navela je saradnica TS Miša Bojović.

Kad je reč o neobaveznim elementima, u samo 30% slučajeva bilo je objavljeno obrazloženje po datim predlozima tokom javne rasprave o tome zbog čega su prihvaćeni ili odbijeni, a samo jednom slučaju (10%) su bili objavljeni i drugi, neobavezni dokumenti.

Kao redak pozitivan primer javnih rasprava u proteklom periodu može se navesti primer izrade Zakona o inspekcijskom nadzoru. U izveštaju nakon javne rasprave o ovom nacrtu (koji još uvek nije predložen od strane Vlade) navedeni su svi primljeni predlozi i komentari, kao i razlozi za njihovo prihvatanje ili odbijanje). Takođe su objavljeni drugi, veoma korisni dokumenti – polazne osnove i analiza efekata propisa. 

Pogledajte izveštaj o poštovanju pravila o organizovanju javnih rasprava.