Izveštaj koalicije prEUgovor o poglavljima 23 i 24
Koalicija nevladinih organizacija PrEUgovor, čija je članica i TS, predstavila je izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24, i pozvala na otvaranje tih poglavlja, iako Srbija, nekim svojim postupcima sama dovodi u pitanje otvaranje. To se pre svega odnosi na slučaj rušenja objekata u Savamali koji, kako je rečeno, baca loše svetlo na sve dobro što je urađeno u reformi policije proteklih godina i pokreće pitanje da li je "policija servis građana ili servis političara". Kao problemi u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 izdvojeni su i raširena praksa postavljanje vršilaca dužnosti umesto profesionalizacije javnog sektora, neizjašnjavanje institucija u vezi sa slučajem "Panamskih dokumenata", netransparentno trošenje novca u oblasti ljudskih prava i posebno loša primena zakona koji se radije menjaju nego primenjuju.
Na predstavljanju šestog izveštaja koalicije nevladinih organizacija PrEUgovor o napretku u poglavljima 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost, ocenjeno je da su akcioni planovi za ta poglavlja solidan okvir za početak pregovora i da ta poglavlja treba što pre otvoriti, prenosi Euractiv.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je kao pomake u poglavlju 24 navela novi zakon o policiji, izradu prve procene organizovanog kriminala po Eurpolovoj metodologiji koja međutim nije zaživela u praksi, i dobar odnos Srbije prema migrantima, iako se sada postavlja pitanje da li ima kapacitete i mehanizme za njihovu integraciju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je kao pozitivne korake u poglavlju 23 naveo "neka zakonska pobljšanja" ali je dodao da je to daleko od onoga šte je trebalo da se uradi.
Na skupu je ukazano, takođe, da nedavni događaji, poput Savamale, dovode u pitanje spremnost Srbije za otvaranje tih poglavlja.
"Demokratija i vladavina prava su važni kriterijumi. Evropski savet može na inicijativu Evropske komisije da privremeno obustavi pregovore. Bojim se da ovaj slučaj pokazuje da mi nismo još otvorili poglavlje 24 a kandidovali smo se već da (pregovori o tom poglavlju) budu obustavljeni", rekao je izvršni direktor BCBP-a Predrag Petrović.
Policija u službi građana ili političara
Petrović je rekao da slučaj rušenja objekata u Savamali baca loše svetlo na sve dobro što je urađeno u policiji proteklih godina, da pokazuje da postoji ozbiljan problem primene zakona i pokreće pitanje da li je "policija servis građana ili servis političara".
Slučaj Savamale pokazuje da Srbija ima probleme u dostizanju suštine i konkretnih ciljeva u reformi sektora bezbednosti, rekao je on. "Suština reforme sektora bezbednosti je upravo u raskidanju klijentskog odnosa između politike i sektora bezbednosti, da sektor politike nije više sluga političara", rekao je on.
Petrović je rekao da je, iako je jačanje unutrašnje kontrole jedna od ciljeva reforme policije, slučaj Savamala pokazao da taj sektor nema dovoljnu autonomiju, jer nije postupio na sopstvenu inicijativu na osnovu iskaza svedoka i izveštaja ombudsmana već tek po nalogu tužilaštva.
On je rekao da se, kada je reč o ljudskim resurima kao drugom cilju reforme, postavlja pitanje integriteta, odnosno zašto niko u komandnom lancu nije rekao da neće da postupa po nezakonitom naređenju.
"Vedeizacija" umesto profesionalizacije
Petrović i Nenadić su ukazali i na raširenu praksu u javnom sektoru, uključujući policiju, da se imenuju vršioci dužnosti umesto da se pristupi profesionalizaciji.
Nenadić je podsetio da se taj problem javlja i u slučaju javnih preduzeća, a da, prema nekim analizama, u državnoj upravi 60 odsto mesta takozvanih "službenika na položaju" nije popunjeno po zakonu već su postavljeni vršioci dužnosti.
On je dodao i da se zakoni radije menjaju nego primenjuju i ukazao na pitanje kvaliteta i spovođenja planova vlade čije ostvarivanje se retrko preispituje.
"Iako su ti programi, ekspozei premijera sve duži i duži i detaljniji, malo ko i u javnosti i od narodnih poslanika obraća pažnju na ovo štivo da bi kasnije pitao vladu da li je ili zašto nije ispunila obećani cilj", rekao je on.
Ukazao je da nisu izmenjeni ili doneti zakoni koji bi obezbedili veću odgovornost nosilaca javnih funkcija, poput izmene zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ili zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a nije donet ni zakon o lobiranju.
Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) izrazila je zabrinutost jer je izostala zvanična reakcija institucija u slučaju "Panamskih dokumenata", iako i pojedine firme iz Srbije koriste sistem ofšor kompanija.
Ona je rekla da Srbije neće moći da izbegne to pitanje kao zemlja koja želi da uđe u Evropsku uniju koja preduzima korake kako bi regulisala to pitanje, poput crne liste poreskih rajeva.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je rekla da na planu rodne ravnopravnosti i ljudskih prava novac nije trošen transparentno i da su izostali podaci o rezultatima preduzetih aktivnosti, a da se pitanje položaja žene zloupotrebljava u političke svrhe.
