Izveštaj prEUgovora o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24

Odsustvo političke volje i dalje je glavni faktor koji sprečava reforme i sprovođenje važećih propisa u oblasti borbe protiv korupcije, navodi se u izveštaju prEUgovora o napretku Srbije u evropskim integracijama u oblastima poglavlja 23 i 24.

Reč je o izveštaju koji je pripremila koalicija prEUgovor, čiji je član i Transparentnost Srbija.(http://preugovor.org/Najave/1318/Predstavljanje-izvestaja-o-napretku-Srbije-u.shtml).

Na predstavljanju izveštaja, u delu koji se odnosi na korupciju i borbu protiv korupcije, saradnik TS Zlatko Minić izdvojio je šest važnih momenata koji su obeležili prethodnih šest meseci u ovoj oblasti:

1. Usvojen je Alcioni plan za Poglavlje 23 i to bi bila dobra vest da plan nije manjkav i neambiciozan. Takođe, Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije je izmenjen daleko od očiju javnosti, pojedini rokovi su produženi, izbačene su neke aktivnosti koje nisu realizovane, neke su relatizovane.

2. U vezi sa uzbunjivačima u prethodnom periodu mogli smo da čujemo podatke o postupanju sudova na zaštiti uzbunjivača, ali ne i rezultate istraga o onome što su uzbunjivači prijavljivali. Sistem zaštite uzbunjivača nije cilj po sebi, već sredstvo da se podstakne otkrivanje i rešavanje problema, pored ostalog slučajeva korupcije. Primena Zakona o uzbunjivačima nije dovela do primetnog povećanja prijavljivanja slučajeva korupcije.

3. Kad smo kod otkrivanja slučajeva korupcije, na polju represije imali smo nekoliko kolektivnih hapšenja, i nastvak prakse da se dela u kojima nema elemenata korupcije predstavljaju kao borba protiv korupcije.
Najbolji primer je činjenica da u procesu koji je u javnosti označen kao ultimativni dokaz potojanja volje za obračun sa korupcijom - proces protiv Miroslava Miškovića - nije bilo pomena korupcije i koruptivnih dela.

Korupcija i njene posledice bi se mogle procesurirati da je bilo političke volje da se u Krivični zakonik uvede krivično delo nezakonito bogaćenje. Umesto toga, mesecima i godinama smo slušali o usvajanju nekog novog Zakona o poreklu imovine koji bi, prema poslednjim izjavma, bio samo novi mehanizam za naplatu poreza, a ne kažnjavanje korumpiranih.

4. Odnos prema nezavisnim antikorupcijskim telima ilustruju dva primera: Skupština još uvek nije raspravljala o zaključcima svojih odbora o godišnjim izveštajima nezavisnih tela za 2014. godinu (uključujući izveštaj Agencije o borbi protiv korupcije o sprovođenju Strategije) a Vlada nije nikad izvestila o primeni zaključka Skupštine iz prethodne godine. Izveštaji za 2015. razmatrani su na sednicama odbora pre mesec i po, a još uvek ne na plenarnoj sednici. Kandidatkinja Poverenika i Ombudsmana za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije nije izabrana ali ni odbijena ni 18 meseci nakon što je predložena.

5. Ni dve i po godine po isteku roka nije poboljšan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ipak, konačno je otvorena javna rasprava. Tekst zakona nije pogoršan, kako smo strahovali, neka rešenja su bolja nego u postojećem, ali ima prostora za brojna poboljšanja.

6. Više pažnje posvećeno je istrazi finansijskog kriminala i reorganizovanju javnih tužilaštava. Reč je o merama koje mogu imati pozitivne efekte u borbi protiv korupcije, naročito u slučajevima propusta zbog nedostatka znanja tužilaca, ali je opšti utisak taj da su one mogle biti i ranije primenjene (Strategija je usvojena u maju, a nacrt Zakona pojavio se u avgustu prošle godine).

U okviru izveštaja koalicije prEUgovor, programski direktor TS Nemanja Nenadić predstavio je deo analize "Praćenje napretka u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika u Republici Srbiji".

On je ocenio da je izostao značajniji napredak u oblasti sprečavanja i rešavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera i javnih službenika, te da nema suštinskog napretka ni u zakonodavstvu, ni u sprovođenju propisa, niti u edukaciji.

I Nenadić je ukazao da je izmenom akcionih planova pomereni rokovi za sprovođenje aktivnosti i smanjen obuhvat pojedinih mera koje su planirane u antikorupcijskoj strategiji iz 2013.

To kao posledicu ima izostavljanje zaposlenih u javnom sektoru van administracije (javne službe, ustanove kulture, zdravstva i obrazovanja, javna preduzeća, preduzeća u javnoj svojini) iz domašaja planiranih mera.

Glavna planirana reforma u oblasti prevencije i rešavanja sukoba interesa bilo je donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se odnosi na sukob interesa javnih funkcionera). Do toga još uvek nije došlo. Objavljeni Nacrt zakona sadrži norme koje bi mogle da reše neke od uočenih problema. Neke obaveze idu u pravcu povećanja obaveza funkcionera (prijavljivanje imovine za širi krug srodnika) a većina donosi preciziranja postojećih normi (npr. u pogledu obavljanja drugih poslova i ograničenja nakon prestanka funkcije).

Za rešavanje sukoba interesa predviđena su drugačija i jasnija rešenja - prijavljivanje privatnog interesa, a ne "sumnje o sukobu interesa". Takođe je predviđena i ništavost akata koji su doneti u sukobu interesa i njihovo preispitivanje po službenoj dužnosti. Prema Nacrtu se ova pravila ne bi primenjivala u slučajevima kada je izuzeće službenog lica uređeno drugim propisom, a to je gotovo uvek slučaj.

Nisu, međutim, propisana precizna pravila u vezi sa sukobom interesa drugih lica osim funkcionera koji utiču značajno na proces donošenja odluka (npr. savetnici), kao ni pitanja u vezi sa korišćenjem javne funkcije za partijsku promociju.

Zbog svega toga koalicija prEUgovor preporučuje dopunu AP za poglavlje 23, AP za sprovođenje antikorupcijske strategije i drugih povezanih strateških akata, kako bi se stvorili uslovi da se oblast sukoba interesa normativno uredi na sveobuhvatniji i efikasniji način, da institucije dobiju potrebna ovlašćenja i resurse za obavljanje zakonskih zadataka i kako bi se javni funkcioneri, zaposleni u javnom sektoru i građani na pravi način upoznali sa sprečavanjem i rešavanjem sukoba javnog i privatnog interesa.