Vlast deklarativno za EU, Srbija nazaduje u vladavini prava

Stanje vladavine prava u Srbiji se pogoršalo uprkos tome što je država deklarativno posvećena unapređenju vladavine prava i što evropski zvaničnici procenjuju da je to ključna oblast za napredak Srbije, ukazano je u danas objavljenom izveštaju Koalicije “PrEUgovor” o poglavljima posvećenim pravosuđu i pravdi, slobodi i bezbednosti.

Nakon što je produžen rok za usklađivanje zakonodavstva Srbije sa pravnom tekovinom Evropske unije sa 2018. na kraj 2021. godine, nevladine organizacije okupljene u Koaliciji "PrEUgovor" ocenile su da suština nije u rokovima već u istinskim reformama.

Kašnjenje Srbije u usvajanju važnih zakona koja se tiču poglavlja 23 i 24 je zabrinjavajuće, ali je još važnije što se u nekim segmentima, poput slobode medija, Srbija udaljava od suštinskih reformi, a konstatovano je i pogoršanje što pokazuje nedavno objavljeni "non-pejper" Evropske komisije.

Bez suštinskih reformi se, dodaju u Koaliciji, stvara mogućnost za posledice po sve građane Srbije. Istaknuto je i da se EU nekada koristi kao izgovor za usvajanje zakona i rešenja na brzinu.

"Najveći problem je to što ne koristimo pregovore sa EU da napravimo reforme koje su potrebne društvu i građanima", rekla je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić.

Ona je rekla da se nekada čak i "EU koristi kao izgovor da se na brzinu usvajaju zakoni ili rešenja".

"Najvažnije za poglavlje 24 je da se reforma policije shvati kao 'a i š', kao prva i poslednja tačka koja se tiče bezbednosti", rekla je ona.

Stojanović Gajić je rekla da policija treba da se reformiše tako da može na profesionalan način da obezbedi bezbednost građanima i da obavlja i međunarodnu saradnju.

Ona je upozorila da se novi Zakon o policiji, u kome je naglašen karijerni razvoj policajaca, već menja i raznim podzakonskim aktima i izmenama. Dodala je da tako ministar ponovo može da odluči ko može biti primljen mimo konkursa tako da se sada zakonom uskraćuju norme kojima bi kvalitet trebalo da bude u prvom planu.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 je kazao da su rokovi za sprovođenje akcionih planova važni, ali ne i presudni i da mnogo više vremena treba posveti njihovoj suštini i koordinaciji između više partnera u sprovođenju akcionih planova.

Učesnici skupa, govoreći o poglavlje 23, naveli su niz nedostataka u borbi protiv korupcije, medijskim slobodama i rodnoj ravnorpavnosti.

Predstavnici Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, Centra za istraživačko novinarsvo Srbije Branko Čečen i Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović naveli su niz konkretnih primera za nedostatke u akcionim planovima za to poglavlje.

Nenadić je tu ubrojao to što Zakon o finasiranju poltičkih aktivnosti nije promenjen i što u još jedan izborni ciklus Srbija ulazi sa starim rešenjima. “Nije postupljeno ni po preporukama međunarodnih organizacija kao što su OEBS, ODIHR i mi ćemo u još jedan izborni proces, makar na lokalnom nivou, a da su ta pravila ista onakva kao što su ocenjena da nisu bila dovoljno dobra”, upozorio je Nenadić.

Predstavnik Transparentnosti Srbije objasnio je značaj reformi koje nas očekuju u 2018. godini. Na planu borbe protiv korupcije ističe važenje nacionalne strategije koja je usvojena 2013, a ujedno je predviđena revizija Akcionog plana za poglavlje 23 evropskih integracija. Bitno je da borba protiv korupcije teče nezavisno od EU integracija, ili da se u okviru procesa EU integracija obuhvate sva bitna pitanja za borbu protiv korupcije, što sada nije slučaj. Na primer, u okviru poglavlja 23 nije predviđeno sprovođenje mera koje bi obezbedile da javnost ima mogućnost da utiče na donošenje odluka kroz javne rasprave niti da taj proces donošenja odluka bude zaštićen od netransparentnog lobiranja. U nacionalnom strateškom dokumentu se predviđa donošenje Zakona o lobiranju, ali on nije još pripremljen. Drugi primer su međunarodni ugovori, koji se u Srbiji koriste za zaobilaženje primene domaćih antikorupcijskih mehanizama, poput onih iz Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu, u pogledu nadmetanja, konkurencije i zaštite prava.Međutim, ove opasnosti nisu prepoznate ni u nacionalnim ni u evropskim reformskim dokumentima, pa ih je potrebno dopuniti.

Postoje i drugi problemi u postojećem Akcionom planu, pored toga što su probijeni rokovi. Akcioni plan za poglavlje 23 nije dovoljno ambiciozan, ni konkretan, aktivnosti koje su predviđene ne mogu dovesti do ostvarivanja željenog rezultata. Tako, na primer, uočava se da pristup informacijama o pojedinim pitanjima nije dovoljno obezbeđen, ali se rešenje pogrešno traži u izmenama zakona, umesto da se fokus stavi na izvršenje konačnih odluka Poverenika za informacije i na blagovremeno ispunjavanje obaveza od strane organa vlasti. Promene AP koje bi se svele na izmenu rokova ne bi ništa rešile, jer su neki od rokova probijani već nekoliko puta. Konkretno, izmene zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o finansiranju političkih aktivnosti i pristupu informacijama od javnog značaja, trebalo je da se dese još 2014, pa zatim do kraja 2016, a nisu ni do danas učinjene.

On je ukazao i da "ako su evropske integracije prioritet, kako što se kaže, onda Vlada Srbije treba da razgovora o njima i da se vidi zašto nešto kasni i šta treba dalje raditi".

Branko Čečen je podsetio na nezavidnu situaciju nezavisnih medija u Srbiji koji su se, kako bi se izborili za svoja prava, organizovali u Grupu za slobodu medija.

On je rekao da je u poslednjem "non pejper" izveštaju Evropska komisija "eksplicitno rekla da u slobodi medija neće biti komprimisa".

Vanja Macanović je kazala da nije potrebno preterano žuriti s akcionim planovima navodeći primer Hrvatske, posle ulaska te države u EU. Ona je rekla da su tamnošnje nevladine organizacije, koje su požurile s prilagođavanjem akcionih planova, posle prijema Hrvatske u EU sve morale da vrate na početak.

Na konferenciji su usvojeni zaključci:

Predstojeća godina je dobar trenutak za reviziju akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Ova revizija mora da ide ne samo u pravcu izmena rokova tamo gde je bilo kašnjenja, već treba da obuhvati i suštinske izmene. Principi na kojima revizija treba da bude zasnovana su sledeći:

• Neophodno je ispitati svrsishodnost i međusobnu koordinisanost mera iz akcionih planova. Ključno pitanje jeste da li planirane aktivnosti, čak i kada su ispunjene, zaista vode cilju koji je zacrtan.
• Proces revizije treba da se vodi uz punu transparentnost i učešće organizacija građanskog društva i zainteresovane javnosti. Posebno je važno da bude planirano dovoljno vremena za kvalitetnu raspravu u parlamentu u vezi sa propisima koji se donose.
• Potrebno je ujednačiti nivo opštosti mera u akcionim planovima, da one budu dovoljno konkretne da mogu da se prate, kao i da bude moguće da se zaključi da li su očekivani efekti nakon njihove primene postignuti.
• Svako merilo mora biti praćeno indikatorom uticaja koji je formulisan na bolji način nego što je sada, da bi moglo da se proceni u kojoj meri je željena promena postignuta.
• Ciljevi treba da budu definisani što preciznije. Ovo je dobro za građane, jer će moći da znaju da li zaista idemo u dobrom pravcu ka ispunjenju onoga što postoji na deklarativnom nivou. Ovo je takođe dobro i za državne organe, budući da sužava prostor za proizvoljnu interpretaciju uspeha i ostvarenosti očekivane promene.
• Reviziju treba iskoristiti kao priliku da se akcenat prebaci sa institucionalnog dizajna (izmena propisa i institucija), na sprovođenje postojećih propisa i korišćenje mehanizama u praksi.
• Revizija treba da omoguči da se napravi korak dalje od onoga što piše u akcionim planovima i što su zahtevi Evropske komisije.
• Proces pristupanja Evropskoj uniji ne sme da se svede samo na „slovo“ akcionih planova i procente ispunjenosti, već je neophodno da se prihvati duh reformi i privrežnost vrednostima.
• Neophodno je unaprediti atmosferu u vezi sa reformama, i ona mora da bude zasnovana na slobodi medija, otvorenoj raspravi i smislenom učešću javnosti.

Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva koja prati pregovore u pristupanju Srbije EU, posebno u poglavljima 23 i 24. Koaliciju čine ASTRA, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživačko novinarstvo, Centar za primenjene evropske studije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija.