Za jaču nezavisnost pravosuđa potrebno je menjati i Ustav i „činovničku svest“ sudija i tužilaca

Iako izmene Ustava vode pozitivnim promenama, to je samo prvi normativni korak; potrebno je menjati i zakone, ali i praksu i svest kako sudija i tužilaca, tako i javnosti, da bi se zaista dostigao cilj nezavisnosti pravosuđa, zaključak je prEugovor onlajn ekspertske radionice održane 10. novembra.

Dragana Boljević iz  Društva sudija Srbije govorila je o procesu izmena Ustava Srbije tokom 2021. i o tome u kojoj meri se ustavnim amandmanima može uvećati nezavisnost i efikasnost sudstva. Ona je ukazala da ustavni tekst sadrži nomotehničke nedostatke, od kojih pojedini i nisu mogli biti otklonjeni s obzirom na to da su izmene Ustava ograničene samo na pojedine odredbe, kao i da je tekst mogao biti još bolji da je pisan u idealnim uslovima i bez žurbe.

„Najozbiljniji nedostatak ovog teksta je mehanizam za deblokadu u vidu petočlane Komisije za izbor četiri istaknuta pravnika u Visoki savet sudstva. To je kanal da vlast utiče na sastav VSS-a. Crna Gora je imala sličan problem u praksi“, ističe Boljević.

Među dobrim rešenjima Nacrta akta o promeni Ustava Boljević izdvaja to što sudije koji se prvi put biraju na funkciju, predsednike sudova i 7 članova Visokog saveta sudstva (VSS) neće više birati Skupština, te da u VSS-u neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti. Pozitivno je i to što se ukida probni mandat sudija, i jačaju se garancije nepremestivosti i slobode izražavanja sudija.

„I savršeni ustav ne mora da bude garancija nezavisnog pravosuđa. Bitno je kako se on dalje razrađuje pravosudnim zakonima i kako se primenjuje, kao i da političari ne razdražuju javnost protiv pravosuđa kao do sada“, napomenula je Boljević.

Goran Ilić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca govorio je o izmenama Ustava iz ugla javnog tužilaštva. Tekst Nacrta akta o promeni Ustava sadrži poboljšanja u poređenju sa odredbama o javnom tužilaštvu iz Ustava od 2006. godine i znatna poboljšanja u odnosu na tekst iz 2018. godine, ocenio je.

„Izmene Ustava su samo normativni korak ka izmeni činovničke svesti javnih tužilaca i sudija. Dok se ta svest ne promeni, i dok se ne naučimo slobodi i samopoštovanju, nema prave reforme pravosuđa“, naglasio je.

On je rekao da će ovim ustavnim izmenama, umesto sadašnjeg monokratskog uređenja, javno tužilaštvo biti kolektivni organ u okviru koga javnotužilačku funkciju izvorno vrše javni tužioci, glavni javni tužioci i Vrhovni javni tužilac.

„Time se uvodi suštinska promena u uređenju javnog tužilaštva, a rešava i problem koji se javljao u praksi, kada je rad pojedinog javnog tužilaštva bio blokiran bez javnog tužioca na čelu institucije“, objašnjava Ilić.

Ilić je naveo i da se rešenjem iz Nacrta potpuni funkcionalni, materijalni imunitet proširuje, tako da, nakon promene Ustava, javni tužilac ne bi mogao da bude pozvan na odgovornost za mišljenje dato u medijima, ukoliko je to što je izneo u bilo kakvoj vezi sa vršenjem njegove funkcije.

Kako je ukazao, Venecijanska komisija daje i nedvosmislenu preporuku da bi iz Visokog saveta tužilaca trebalo isključiti Vrhovnog javnog tužioca i ministra pravde. Komisija nalazi da bi razlog za isključivanje Vrhovnog tužioca iz sastava Saveta bio u njegovom hijerarhijskom uticaju koji bi ometao slobodno odlučivanje profesionalne komponente Saveta. Kada je reč o ministru pravde razlog isključenja bio u tome što politička ličnost u tom telu može da ugrozi utisak o političkoj neutralnosti Saveta, naveo je Ilić.

Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava rekla je da su predstavnici civilnog društva tokom dve javne rasprave ukazali na brojna pitanja Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali da su članovi tog odbora zanemarili te primedbe.

Kako je navela, bez budžetske autonomije nema potpune samostalnosti javnog tužilaštva, a da ovim promenama ovaj važan aparat i dalje ostaje bez mogućnosti da samostalno odlučuje o raspodeli budžeta.

„U nedostatku obrazloženja za usvajanje ustavnih amandmana, nije jasno zbog čega se odustalo od toga da se ispuni ovaj elemet samostalnosti. Zavisnost tužilačkog budžeta od odluka izvršne vlasti ostavlja prostor za uticaj na odlučivanje u vezi sa gonjenjem izvršilaca krivičnih dela“ rekla je ona.

Prema oceni Golubović, Ustavni zakon ostavlja otvorena vrata za odlaganje tranzicije pravosuđa, a posebno „prikriveno odlaganje u članu 10“ koji se odnosi na predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), koji će tu funkciju zadržati do isteka mandata. Dok po slovu ustavnih amandmana reizbor na ovu funkciju nije dozvoljen, ustavni zakon dozvoljava aktuelnom predsedniku VKS da bude ponovo izabran po isteku mandata.

„Trebalo bi podjednako razmotriti mogućnost ponovnog izbora Vrhovnog javnog tužioca koji će zameniti sadašnjeg Republičkog javnog tužioca, iako to izričito ne naglašava Venecijanska komisija.  Naime, u praksi, ukoliko bi ovo rešenje ustavnog zakona ostalo da važi, imali bismo moguću situaciju odložene tranzicije, odnosno da na vrhu hijerarhije u tužilaštvu bude ista osoba punih četiri mandata u ukupnom trajanju od 25 godina“, rekla je Golubović.

O novom zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je juče ušao u skupštinsku proceduru, u kontekstu izmena Ustava govorio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Među primedbama koalicije prEUgovor je pitanje formulisanja informacije koja se dostavlja građanima o čemu se odlučuje na referendumu i kakva sve mišljenja postoje o odgovoru koji se nudi građanima, kazao je Nenadić i dodao da je predviđeno da nadležna izborna komisija priprema te informacije.

„Ostaje nejasno pitanje na koji način će izborna komisija sticati saznanja o tome koja se sve različita mišljenja i razlozi postoje za davanje odgovora „za“ i „protiv“ na referendumu, pa postoji mogućnost da građani neće moći da uzmu u obzir te razloge“, objasnio je.

Takođe, Nenadić je naveo da nedostaje preciziranje ko sve može da bude organizator referendumske kampanje, posebnu opasnost stvara nepotpunost formulacije šta se sve smatra referendumskom kampanjom. Predviđeno je da se kampanja vodi u svrhu pozivanja građana da se izjasne „za“ ili „protiv“, ali šta se dešava ako neka organizacija organizuje diskusiju o referendumskom pitanja, bez pozivanja građana da se izjasne, upitao je Nenadić i ukazao na opasnost da se, u tom slučaju, svi oni koji vode debate, smatraju da su organizovali referendumsku kampanju.

„To je velika opasnost i ovo pitanje je neophodno detaljno precizirati. Takođe, trebalo bi detaljnije regulisati pitanje finansiranja referendumske kampanje umesto što je ostavljeno da se to reši kroz primenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti“, naglasio je Nenadić.

Treba s pažnjom pratiti rešenja iz Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ne samo u kontekstu ustavnih izmena, već i drugih pitanja, a neka se već u javnosti nominuju za rešavanje referendumom - Rio Tinto, status Kosova, dodala je Katarina Golubović.

Cilj prEUgovor ekspertske radionice je da se sagleda u kojoj meri aktuelni predlog za izmenu Ustava Republike Srbije ostvaruje ciljeve ustavne reforme koji su postavljeni u Akcionom planu za Poglavlje 23 EU integracija, da li se može očekivati da će sudstvo i javno tužilaštvo biti nezavisno i hoće li raditi efikasnije nakon tih promena.

Planirane izmene Ustava u oblasti pravosuđa i Novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u kontekstu izmena Ustava. Taj akt je, kao i sam predlog Ustavnih amandmana bio predmet kritika i sugestija Venecijanske komisije i organizacija civilnog društva u Srbiji, a koalicija prEUgovor je predložila i konkretne amandmane (obaveštavanje građana o referendumskom pitanju i različitim stavovima, referendumska kampanja i njeno finansiranje).

Snimak radionice na Youtube kanalu TS.

Radionica je deo projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije” čije sprovođenje je omogućio Balkanski fond za demokratiju, program Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.