Donošenje propisa izloženo koruptivnim rizicima, a zaštitni mehanizmi se nedovoljno koriste
Tokom godine za nama, nadležna ministarstva u većini slučajeva kada je postojala zakonska obaveza nisu tražila od Agencije za sprečavanje korupcije mišljenje o koruptivnim rizicima u nacrtima zakona navodi se u analizi „Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji“, koju je Transparentost Srbija danas predstavila javnosti.
Ministarstvo finansija je propustilo da takvo mišljenje traži prilikom izmena poreskih i carinskih propisa, a za sada nije objavljeno da su mišljenje zatražili ministarstva unutrašnjih poslova i pravde u vezi sa setom zakona koje su izneli na javnu raspravu.
Tokom 2022. Agencija je dala mišljenje o samo dva nacrta zakona, pri čemu u jednom slučaju nije iznela primedbe, dok je većina predloga u vezi sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi odbijena bez obrazloženja.
Kada je reč o lobiranju, kako je naveo programski direktor TS Nemanja Nenadić, posebno zabrinjava što ove godine kabinet predsednice Vlade i jedanaest ministarstava nisu dostavili informacije o tome da li su imali lobističke kontake. Postojanje takvih kontakata negirali su generalni sekretarijat predsednika, Narodna skupština kao i sva preostala ministarstva, izuzev Ministarstva privrede. „Imajući u vidu koliko se propisa u Srbiji donosi, i čiji interesi sve mogu biti pogođeni, može se pretpostaviti da su zainteresovana lica, direktno ili putem posrednika, davala predloge u vezi sa sadržajem propisa u hiljadama slučajeva, ali Agenciji je prijavljeno svega sedam lobističkih kontakata za četiri godine primene ovog zakona“.
Usled toga se može zaključiti da ovaj zakon nije pomogao, kako je rekao Nenadić, da se približimo saznanju o uticajima na kreiranje propisa u Srbiji. Neki od razloga za to su, po njegovim rečima, slabosti samih zakonskih rešenja, ali i nedovoljna pažnja posvećena njihovoj primeni, usled čega se beleže samo kontakti sa profesionalnim posrednicima (registrovani lobisti), ali ne i sa licima koja zastupaju sopstvene interese ili asocijacijama koje zastupaju interese svojih članica. Srbija ima obavezu da do kraja septembra 2023. unapredi transparentnost lobiranja, ali rad na izmenama zakona još uvek nije počeo.
U analizi se posebno ukazuje na veoma značajne koruptivne rizike u nizu pravosudnih zakona koji se donose radi usaglašavanja sa izmenjenim Ustavom, koji uključuju preširok imunitet članova pravosudnih saveta, korišćenje pojmova koji se mogu različito tumačiti i nedovoljne zakonske garancije javnosti rada Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima, čije su brojne odredbe već osporene sa stanovišta zaštite ljudskih prava i usaglašenosti sa drugim propisima, takođe sadrži značajne korupcijske rizike, između ostalog, u vezi sa javnošću rada i diskrecije kod zapošljavanja.
Robert Sepi, advokat, pravni savetnik i zastupnik TS, istakao je da trenutno mehanizam davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije odlikuje nekoliko nedostatka. Prvi je da ne postoji dužnost da se takvo mišljenje uopšte traži kod nacrta zakona u svim slučajevima, već samo za osam taksativno navedenih oblasti. Drugi se ogleda u činjenici da prilikom usvajanja predloga zakona nije vidljivo da li je nacrt dostavljen radi davanja mišljenja i iz kojeg razloga su odbijene preporuke Agencije, ako ih je dostavila.
Prema rečima profesorke Radmile Vasić, članice Upravnog odbora TS, u prethodnih 20 godina borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je bila fraza, ideološki proglas ali bez programskog naboja. Donošene su brojne strategije, akcioni planovi, imali smo enormnu produkciju propisa, pre svega zakona i podzakonskih akata koji su vrlo često menjani. Ti propisi imaju brojne antikorupcijske norme u najširem smislu reči, a zapravo su nepotpuni i manjkavi.
U ime Misije OEBS u Srbiji, koja je pomogla izradu ove analize, skup je pozdravio Stiven Fener, šef Odeljenja za vladavinu prava, naglasivši da je borba protiv korupcije bitna, čak osnovna obaveza Misije u Srbiji.
Kompletnu analizu možete pogledati na sajtu organizacije Transparentnost Srbija.
