Šta sve treba popraviti u predlogu Zakona o upravljanju državnim preduzećima
Transparentnost Srbije uputila je Vladi Srbije, Ministarstvu privrede i Agenciji za sprečavanje korupcije detaljnu analizu koruptivnih rizika i drugih nedostataka u Predlogu zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.
Predlog zakona o preduzećima u vlasništvu Srbije povučen je početkom juna iz skupštinske procedure nakon brojnih kritika predloženog zakonskog teksta, među kojima su bili i inicijativa narodnim poslanicima i saopštenje koje je dala organizacija Transparentnost Srbija.
Iako je nesumnjivo dobro što je zakon vraćen na konsultacije, Transparentnost upozorava da nije jasno u kojoj meri postoji spremnost Vlade da izmeni predložene norme. Konsultacije su, naime, otvorene o tekstu koji se i dalje naziva „predlog“, a ne „nacrt“ zakona, iako prema Poslovniku Vlade ne postoji mogućnost da se jednom usvojeni predlog zakona menja. Takođe, najavljeno je da će na komentare usmeno odgovarati predstavnici ministarstva na jednom javnom skupu, a ne i izrada pisanog izveštaja u kojem bi bilo dato obrazloženje u vezi sa svakom prihvaćenom ili odbijenom sugestijom.
TS je naglasila da se neki od najvećih koruptivnih rizika u pravilima o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu mogu otkloniti samo tako što bi Narodna skupština stavila van snage autentično tumačenje pojma funkcionera, doneto 12.2.2021. ili izmenila Zakon o sprečavanju korupcije. Bez toga, predstavnici države u skupštini akcionara, članovi nadzornih odbora, direktori i vršioci dužnosti direktora u državnim preduzećima ne bi morali da podnose izveštaje o imovini na početku i kraju mandata i primenjuju druga pravila iz tog zakona, a to je već sada slučaj sa članovima novog NO EPS AD, kao i članovima NO i direktorom „Telekom Srbija“.
Transparentnost je ukazala i na druge slabosti predloženog zakona – nedovoljno jasne norme o imenovanju vršilaca dužnosti direktora, nedovoljna pravila za sprečavanje zloupotreba radi partijske promocije ili kupovine uticaja u medijima i nepostojanje kazni za kršenje pojedinih pravila.
Transparentnost Srbija je u proteklih deset godina, od donošenja prvog Zakona o javnim preduzećima koji je predvideo uspostavljanje profesionalnog upravljanja i izbor direktora na konkursu, uputila veći broj inicijativa u vezi sa lošim rešenjima u zakonima i podzakonskim aktima, nezakonitom praksom kod imenovanja direktora i vršilaca dužnosti direktora. Umesto da reši ove probleme, koje je sama stvorila time što nije primenjivala ili dopunila postojeće propise, Vlada Srbije je kao izlaz ponovo ponudila donošenje novog zakona. Pri tom, uverljivosti da kod Vlade postoji spremnost da dosadašnje probleme reši nimalo ne doprinosi ni činjenica da se o tim problemima uopšte ne govori u obrazloženju predloženog, pa povučenog zakona.
To je jedan od razloga zbog kojeg smo predložili da se pre usvajanja ovog zakona, pored postojećih konsultacija, održi i javno slušanje u Narodnoj skupštini, gde bi se moglo sagledati da li on pruža dovoljne garancije za prekid bezakonja u upravljanju javnim preduzećima, rasipanje njihovih resursa i zloupotrebe u svrhu političke promocije.
