Projekat EXPO 2027 bez javnih nabavki
Radovi za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture, čija vrednost bi mogla da iznosi milijardu evra, biće ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama, što stvara veliki rizik da troškovi budu veći nego što bi bili u uslovima pune konkurencije, ocenjuje Transparentnost Srbija.
Poseban zakon za EXPO 2027 (pun naziv: „Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027“) , stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama, ali i pojedine odredbe drugih propisa (o eksproprijaciji, planiranju i izgradnji). Taj „recept“ je već oproban u nekoliko drugih slučajeva od kojih su najpoznatiji „Beograd na vodi“, „Moravski koridor“ i (nerealizovani) „Južni tok“. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom.
Vlada Srbije je poseban zakon za ovaj projekat predložila zajedno sa budžetom za 2024. i brojnim drugim propisima, što bitno smanjuje šanse da se on adekvatno razmotri u parlamentu, dok Ministarstvo finansija nije organizovalo javnu raspravu o nacrtu, iako je ona bila obavezna na osnovu Zakona o državnoj upravi.
Predlogom zakona o EXPO 2027 predviđa se formiranje nekoliko preduzeća u državnom vlasništvu, koja će imati svojstvo investitora. U članu 14. se kaže da ta privredna društva „neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke“, te da će sama urediti pravila za svoje postupke nabavki i „obavezu obezbeđivanja transparentnosti postupka“. Pošto posebnim zakonom nisu propisani nikakvi dodatni uslovi, nema nikakve prepreke da buduća pravila o nabavkama tih državnih preduzeća budu daleko ispod standarda iz Zakona o javnim nabavkama a da se „transparentnost“ svede na puko obaveštavanje javnosti o tome koliko je potrošeno.
Posebno napominjemo da Vlada Srbije nije ni pokušala da opravda ukidanje javnih nabavki za ovaj vredan projekat u obrazloženju predloga zakona. Čak ni hitnost realizacije, koja se navodi kao razlog za odstupanje od drugih propisa, svakako ne bi bila valjan razlog, jer sam Zakon o javnim nabavkama omogućava skraćenje rokova kada je to opravdano.
Vlada Srbije je predložila ovaj zakon samo pet meseci pošto je, nakon tri godine kritika domaće javnosti i Evropske komisije, ukinut Zakon o linijskoj infrastrukturi, koji je na sličan način urušavao sistem javnih nabavki. Transparentnost Srbija je tada istakla da je Vlada ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi obrazložila samo zahtevima EU, a ne i sopstvenom spoznajom da je pogrešno urušavati antikorupcijska pravila. Sada se u punoj meri pokazuje ne samo da takva spoznaja ne postoji, već da su vlasti u Srbiji odlučne da nastave da najvrednije infrastrukturne radove dogovaraju direktnom pogodbom ili po nekim ad hoc pravilima koja se lako mogu skrojiti za željene partnere.
Da paradoks bude veći, verovatno će na istoj sednici Skupštine biti razmatran i predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama. Brojni predlozi civilnog društva su poboljšanje tog zakona odbijeni su samo zato što su odredbe Zakona o javnim nabavkama „već usklađene sa Direktivama EU“. S druge strane, obrazloženje posebnog zakona za EXPO sadrži očigledno lažnu tvrdnju – da „ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost“.
Predlogom budžeta Srbije za 2024 na razdelu Ministarstva finansija je u naredne tri godine planirano 67,8 milijardi dinara za EXPO 2027, kao i 49 milijardi dinara za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, što u zbiru iznosi oko milijardu evra. Može se pretpostaviti da će najveći deo ovog novca bitu utrošen upravo za izvođenje radova, imajući u vidu da je investitor oslobođen dužnosti da plaća naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta.
