Neispunjene obaveze i prioriteti za borbu protiv korupcije
Međunarodni dan borbe protiv korupcije, 9. decembar, dobar je povod da se Skupština i Vlada koji će biti formirani posle predstojećih izbora, pozovu da konačno usvoje jedan od najefikasnijih mehanizama za borbu protiv korupcije – uvođenje nezakonitog bogaćenja, kao krivičnog dela, u Krivični zakonik.
To je, naime predviđeno Konvencijom UN protiv korupcije (UNCAC), čija se ratifikacija obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv korupcije. Postojeći mehanizam, na izgled sličan, koji je vlast predstavljala kao rešenje za problem korupcije - Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu - ne predviđa prioritetnu proveru imovine nosilaca javnih funkcija. Štaviše, ovaj zakon, za dve i po godine primene, nije doneo bilo kakve vidljive rezultate.
Kako pokazuje nedavno objavljena analiza TS, iako je Srbija uglavnom uskladila svoje zakonodavstvo sa odredbama iz Konvencije UN u oblasti prevencije i oduzimanja nezakonite koristi, učinak u primeni tih mera i dalje nije zadovoljavajući. Na globalnom nivou, Transparency International, zajedno sa 100 drugih organizacija je prepoznao finansiranje izbornih kampanja kao oblast kojoj treba dati prioritet, predloživši pet mera Konferenciji zemalja potpisnica UNCAC, koja počinje za dva dana u Atlanti (SAD). Predložene mere bi trebalo da obezbede utvrđivanje krajnjeg izvora finansiranja stranaka, povećanje transparentnosti informacija o finansiranju, efikasniju kontrolu i međunarodnu saradnju.
Odličnu ilustraciju ispunjavanja međunarodnih obaveza Srbije u borbi protiv korupcije predstavlja juče objavljeni izveštaj GRECO (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije), koji se odnosi na mere za borbu protiv korupcije u pravosuđu i parlamentu. Na prvi pogled, moglo bi se zaključiti da je reč o dobrim ocenama, jer se navodi da je deset preporuka ispunjeno u potpunosti a još tri delimično. Međutim, reč je o preporukama koje su date 2015, i koje je trebalo ispuniti do kraja 2016. godine, a ovo je peti[1] i poslednji put da GRECO ocenjuje šta je u tom pogledu učinjeno.
Tako, ni sedam i po godina nije bilo dovoljno da Narodna skupština izmeni Poslovnik, kako bi obezbedila veću transparentnost i bolje uredila donošenje zakona po hitnom postupku. Drugi zadatak koji nije ispunjen, odnosi se na „v.d. stanje“ u rukovođenju javnim tužilaštvima. Treća preporuka, koja ne samo da nije ispunjena, već neće ni biti do sledeće ustavne reforme, odnosi se na sastav Visokog saveta tužilaštva, gde je i dalje jedan od članova ministar pravde. Imajući to u vidu, ostaje nejasno kako će „Vlada nastaviti da radi na ispunjavanju preostalih preporuka“, kako je juče saopšteno povodom ovog izveštaja GRECO.
[1] Ocene su vršene kroz Prvi izveštaj o usklađenosti (20.10.2017), Prelazni izveštaj o usklađenosti (22.3.2019), Drugi izveštaj o usklađenosti (objavljen 26.11.2020), drugi prelazni izveštaj o usklađenosti (objavljen 30.3.2022), dok dokument objavljen 8.12.2023, peti po redu, nosi naziv „Dodatak uz drugi prelazni izveštaj o usklađenosti“.
