Počinje primena Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije
Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije koji danas počinje da se primenjuje trebalo bi da donese novi mehanizme nadzora nad preduzećima, ali je nejasno šta će od tih podataka biti dostupno nadležnim ministarstvima, a šta i javnosti, jer to zavisi od podzakonskih akata ili čak stava Ministarstva privrede.
Zakon će, pored nekoliko dobrih novina, doneti i jedna značajni korupcijski rizik. Nakon transformacije javnih preduzeća u vlasništvu Srbije u akcionarska društva, novoizabrani rukovodioci preduzeća (članovi skupštine akcionara, članovi nadzornih odbora, direktori i v.d. direktori), neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije.
Takva situacija će potrajati sve dok se ne izmeni pojam javnog funkcionera u antikorupcijskom zakonu, odnosno dok se ne otklone posledice neutemeljenog autentičnog tumačenja koje je Skupština usvojila u februaru 2022. godine.
Na osnovu tog tumačenja, pojam funkcionera se dodatno vezuje za organ koji ga imenuje. Na spisku iz autentičnog tumačenja se nalazi Vlada (koja sada imenuje članove Nadzornog odbora i direktora javnog preduzeća), ali ne i ministri privrede i energetike koji će po novom imenovati članove skupština, ni članovi skupština koji će imenovati nadzorne odbore, i konačno, ni nadzorni odbori koji će birati direktore.
Veliku opasnost predstavlja to što pravila za postavljanje vršioca dužnosti direktora nisu dovoljno jasna i lako se može dogoditi da budu protumačena tako da situacija bude još gora nego što je sada. Na primer, Zakon o javnim preduzećima ograničava ukupno trajanje v.d. stanja (bilo da je u pitanju jedan ili više v.d. direktora) na godinu dana, a to u novom zakonu nije izričito propisano.
Što se tiče mogućih koristi od početka primene Zakona to su uspostavljanje nekih pravila koja do sada nisu postojala kada je reč o državnim preduzećima koja posluju na tržištu, na koje se nije primenjivao Zakon o javnim preduzećima (npr. Telekom) i uspostavljanje pravila oko obavezne obuke u oblasti korporativnog upravljanja.