Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Nepotpune informacije o finansiranju medija

Povodom aktuelnog Predloga zakona

o javnom informisanju i medijima

 

Transparentnost Srbija (deo mreže Transparency International) ističe da predlog Zakona o javnom informisanju i medijima[1], iako predstavlja napredak u odnosu na postojeće stanje, ne rešava u potpunosti problem nedovoljne javnosti podataka o finansiranju medija, što bi trebalo rešiti amandmanima u skupštinskoj proceduri. Takođe, napominjemo da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona održana još početkom 2013, a da  razlozi za neprihvatanje predloga sa te rasprave nisu objavljeni.

Na problematičnost pojedinih odredaba smo ukazali u sklopu javne rasprave o nacrtu zakona, koja je održana pre čak šesnaest meseci[2]. Nacrt je u međuvremenu bio upućen na analizu u Brisel, što je svakako važno zbog evrointegracija Srbije, ali ni u kom slučaju ne sme da  predstavlja zamenu za dužnost koju Vlada ima prema sopstvenim građanima koji su uzeli učešće u javnoj raspravi, a koji nisu obavešteni o razlozima zbog kojih njihovi predlozi nisu prihvaćeni. Ministarstvo kulture i informisanja je na taj način odstupilo i od sopstvene dobre prakse.[3]

Odredbe predloga Zakona mogu da obezbede javnosti lakši pristup nekim informacijama koje su od značaja za sticanje utiska o uticajima na uređivačku politiku medija, a koji proizlaze iz vlasništva u medijima ili finansiranja medija od strane države. To su pre svega odredbe iz člana 39. st. 1. t. 9. i 10. Predloga, koje će omogućiti jasniji uvid u podatke o tome koji obim prihoda medijske kuće ostvaruju od organa vlasti po raznim osnovama (subvencije, projektno finansiranje, oglašavanje itd.). I ove norme bi trebalo dopuniti amandmanima u skupštinskoj proceduri, kako bi se nesumnjivo obuhvatilo i finansiranje od strane preduzeća u kojima država ima manjinski vlasnički udeo.

Predlog je poboljšan u odnosu na nacrt u pogledu javnosti vlasništva, jer predviđa obavezno objavljivanje podataka o  „pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od 5% osnivačkog kapitala“ u medijima[4]. Međutim, obaveza koja je stajala u Nacrtu, da se odbije registracija medija u čijoj vlasničkoj strukturi učestvuje i firma kojoj nije moguće sa sigurnošću odrediti krajnje vlasnike – fizička lica (npr. u slučaju off-shore kompanija), više se ne navodi izričito, a nije jasno da li postojeće odredbe mogu da obezbede ostvarivanje tog cilja.

Najveći problem, po našem uverenju, je to što predlog Zakona ne obezbeđuje javnost drugih podataka koji mogu biti značajni građanima da procene moguće vidove uticaja na uređivačku politiku, što je bilo predviđeno državnom Medijskom strategijom iz 2011, a navodi se i kao jedan od problema u izveštaju Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011[5]. Naime, firma koja osniva medij, može biti osnovana sa veoma skromnim početnim ulaganjem jednog fizičkog ili pravnog lica (npr. 60.000 RSD), ali na rad medija nesumnjivo mogu uticati i veliki oglašivači, sponzori i zajmodavaci. O mogućnostima uticaja na uređivačku politiku po tim osnovama, koji mogu biti daleko značajniji od samog vlasništva,nacrt zakona uopšte ne govori, što je po shvatanju TS neprihvatljivo[6]. Podsećamo da je rešavanje ovog pitanja bilo deo političkog programa Vlade iz 2012, ali da se od toga, uprkos stalnom pozivanju predstavnika vlasti na „izveštaj Verice Barać“, očigledno odustalo[7].

Od drugih predloga koje je TS davala tokom javne rasprave, između ostalog, nije prihvaćeno sledeće:

  • Predlog da se kod određivanja programa od javnog interesa u oblasti javnog informisanja koji će se finansirati utvrdi i sledeće: „interesovanje građana za javne poslove, javnost rada organa vlasti, raspolaganje sredstvima u javnoj svojini, kvalitet usluga koje građani dobijaju od javnog sektora i svrsishodnost troškova nastalih na teret sadašnjih ili budućih poreskih obveznika.“ (član 13. Nacrta, odnosno član 15. Predloga zakona);
  • Predlog da se suzi arbitrernost organa vlasti kod određivanja prioriteta koji će biti finansirani iz budžeta (član 13. Nacrta, odnosno član 15. Predloga zakona), time što bi bili obavezni da najmanje jednom u tri godine predvide sufinansiranje programa za svaki od utvrđenih prioriteta;
  • Predlog da se osim konačnih rešenja o dodeli sredstava medijima objavljuje i obrazloženi predlog konkursne komisije (član 23. st. 3. Nacrta, odnosno član 25. st. 2. Predloga). Takođe, u vezi sa ovom odredbom smo ukazali na problem koji nije rešen - da nije predviđen pravni lek za situaciju da su su uslovi konkursa postavljeni suprotno zakonu ili da su prava učesnika na konkursu povređena na drugi način.

Zbog svega navedenog, TS smatra da je neophodno dopuniti i izmeniti  odredbe o javnosti medijskog vlasništva u skupštinskoj proceduri, kada već javna rasprava nije iskorišćena na odgovarajući način da se to učini.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 28. jul 2014.

 

Objavljivanje podataka o predlozima sa javne rasprave povodom nacrta Zakona o elektronskim medijima. http://www.kultura.gov.rs/cyr/dokumenti/javne-rasprave/javna-rasprava-o-nacrtu-zakona-o-elektronskim-medijima-i-nacrtu-zakona-o-javnim-medijskim-servisima

[4] Nacrt nije predviđao javnost podataka o vlasničkim udelima koji daju manje od 10% neposrednih upravljačkih prava ili manje od 50% posrednih upravljačkih prava.

 

[6] Podsećamo da je u prethodnom pokušaju uređivanja ove materije (neusvojeni nacrt Zakona o javnosti vlasništva javnih glasila iz 2008.) bilo predviđeno objavljivanje sledećih informacija: podaci o licima koja su vlasniku javnog glasila dala kapital pod povoljnijim od tržišnih uslova radi sticanja udela u vlasništvu, podaci o licima koja su medijima stavila na raspolaganje novac ili sredstva bez naknade (npr. donacije), oglašivači i naručioci drugih medijskih usluga koji učestvuju u godišnjem finansiranju medija sa preko 30% i prihodi koji potiču od oglašavanja političkih subjekata.

 

[7] Tako, u Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013, bez obrazloženja nisu uvršteni predlozi TS i predstavnika medija da se uredi i ovo pitanje.