Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Javno privatna partnerstva i javne nabavke

Transparentnost Srbija najavila je danas aktivnosti na praćenju sprovođenja javno-prvatnih partnerstava, slobodnog pristupa informacijama, javnih nabavki i javnosti u radu organa vlasti, odnosno organizovanja javnih rasprava pre usvajanja propisa.
 
Javno-privatna partnerstva
 
Javno-privatna partnerstva nose rizike od korupcije, a aktuelna vlast je, još u koalicionom sporazumu, najavila da će JPP biti široko korišćena u transformaciji javnih preduzeća.
Ne sporeći mogućnost da ova transformacija donese neke koristi, ona nosi i velike korupcionaške rizike. S jedne strane, država jeste loš privrednik i dobro je da ne vodi preduzeća koja nisu neophodna za zadovoljenje opšteg interesa već da taj posao prepusti privatnicima koji se nadmeću na tržištu, a da zadrži za sebe samo one delatnosti koje je nužno da obavlja. Međutim, zajedničko upravljanje javnim preduzećima, kroz javno-privatna partnerstva, daleko je rizičnije i od čiste privatizacije i od davanja koncesije privatniku jer je znatno teže uočiti da li je način raspodele dobiti srazmeran ulaganjima jedne i druge strane i formulisati uslove koji će obezbediti nadmetanje potencijalnih privatnih partnera bez favorizovanja onog koji podneo inicijativu.
U prošlosti smo imali loša iskustva. Neki ugovori o javno-privatnom partnerstvu zaključivani u odsustvu jasnih pravila, kao ugovori o „poslovno-tehničkoj saradnji“. Ovi rizici su samo umanjeni, ali ne i uklonjeni usvajanjem Zakona o JPP iz 2011. Raniji propisi osim Zakona o koncesijama, nisu obavezivali javnog partnera da u fazi utvrđivanja potrebe za uspostavljanjem javno-privatnog partnerstva pripremi studiju izvodljivosti ili studiju opravdanosti. Nijedan propis u Republici Srbiji nije uređivao način izbora privatnog partnera sa kojim država, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava osnivaju novo preduzeće, nije postojala obaveza da se obezbedi primena načela konkurencije pri izboru partnera i transparentnost postupka, nije postojala obavezna sadržina ugovora o uspostavljanju institucionalnog JPP, pa je privatni partner, kao inicijator JPP, imao presudan uticaj na definisanje prava i obaveza. Ovakav vid poslovanja je stvarao nesrazmere u podeli dobiti i rizika između javnog  i privatnog partnera.
 
Česti su slučajevi da se od javnosti skrivaju podaci o aranžamanu, što je pravdano navodnom poslovnom tajnom. Građani nisu imali na raspolaganju informacije na osnovu kojih bi mogli da zaključe da li je javno-privatno partnerstvo njima od koristi – koliki bi bili troškovi da je projekat u potpunosti sproveo javni sektor koristeći druge izvore finansiranja, kao ni jasan pregled kvaliteta i cene pruženih usluga. Među nekim od primera kontroverznih aranžmana koji su zaključeni kao neki vid javno-privatnog partnerstva u prošlosti nalaze se koncesija za izgradnju autoputa „Horgoš – Požega“, nerealizovani ugovor o izgradnji kargo – centra na beogradskom aerodromu, ugovor o uspostavljanju sistema „Bus-plus“, ugovori lokalnih samouprava o uređenju i održavanju javnih parkirališta u više gradova (u Kikindi postoje inicijative za raskid ovog ugovornog angažmana) i drugi.

 

I danas međutim, imamo nedovoljnu transparentnost ekonomskih odluka Vlade: Građani Srbije često, ne samo u doba izborne kampanje, dobijaju najave velikih investicija, koje će biti realizovane zahvaljujući „povoljnim kreditima“ ili na osnovu ulaganja stranih partnera. Međutim, dok se u prvi plan ističu neproverljive najave o planiranom broju novozaposlenih ili visini ulaganja, građani ostaju uskraćeni za bitne informacije o:

1) pravnom osnovu planiranog posla i načinu dolaska do potencijalnog partnera;

2) obavezama koje na sebe preuzima država Srbija ili srpski partner na poslu (opština, javno preduzeće), naročito u pogledu prenosa javne imovine u zajedničko preduzeće, preuzimanja dugovanja javnog preduzeća, preuzimanja obaveza prema višku zaposlenih, zaključivanje povezanih ugovornih angažmana itd.

3) finansijskim efektima koje će JPP imati naspram finansiranja projekta na drugi način (npr. kroz klasično zaduživanje i javne nabavke, prodaju preduzeća i slično)

4) efektima koje će sporazum imati za građane, naročito u kontekstu eventualne promene u cenama i kvalitetu usluga koje će dobijati.

 

Kao što je Transparentnost – Srbija već ukazivala, aktuelna Vlada je nastavila lošu praksu prethodnika da ne objavljuje sporazume i ugovore sa stranim investitorima. Najnoviji slučajevi te vrste su odbijanje preduzeća „Air Serbia“ da dostavi dokumente koji se tiču formiranja zajedničkog preduzeća sa firmom „Etihad“ (uz pozivanje na „poslovnu tajnu“), odbijanje Ministarstva prirodnih resursa i rudarstva da objavi studiju o izvodljivosti o kanalu „Dunav-Morava-Vardar“ (gde je takođe najavljena zainteresovanost stranog partnera za izgradnju).

(Detaljnije o projektu "Za veću transparentnost i efikasnost u javnim nabavkama, pristupu informacijama, pripremi propisa i javno-privatnim partnerstvima" i o javno-privatnim partnerstvima u dokumentima u prilogu)

 

Javne nabavke

 

U okviru projekta ''Funkcionalni sistem za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama u Srbiji'', Transparentnost Srbija prati sprovođenje Zakona o javnim nabavkama, u oblastima u kojima je novi zakon (2012, u primeni od 1.4.2013.) doneo najkrupnije pozitivne promene zakonskih rešenja. To su povećanje transparentnosti postupaka i obima podataka koji se moraju objavljivati o javnim nabavkama, novih pravila za nabavke male vrednosti, efekata objavljivanja procenjene vrednosti nabavke i pravila u vezi sa zaključivanjem ugovora sa istim dobavljačima. Konačne nalaze ćemo predstaviti u martu.

 

Prema preliminarnim nalazima, nova rešenja u Zakonu o javnim nabavkama trebalo je da donesu donela veću javnost podataka i konkurenciju, ali efekti su još uvek daleko od nameravanih. 

I pored pretnji zakonskom sankcijom, i dalje su brojni naručioci koji ne poštuju u potpunosti zakonske obaveze, naročito u vezi sa objavljivanjem dokumentacije na Portalu. 

Drugi problem je to što naručioci i ponuđači ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti koje im daje Zakon kako bi povećali konkurenciju. Naručioci pozive za davanje ponuda i dalje šalju na mali broj adresa, a ponuđači nedovoljno prate javne nabavke koje su oglašene na Portalu.

Treći uočeni problem je nerealistično planiranje javnih nabavki - zbog toga što su budžetski prihodi manji od očekivanih, nabavke se u pojedinim slučajevima sprovođene onda kada je bilo novca na raspolaganju a ne u doba kada su bile najpotrebnije.  (Detaljnije o nalazima u dokumentu u prilogu)

 

Materijal: