Novi načini za sprečavanje slobodnog pristupa informacijama od strane Vlade Srbije
Transparentnost – Srbija (deo Transparency International - TI) obaveštava da je nakon dvanaest godina primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama uočen metod za ometanje prava građana sa kojim se do sada nismo sretali. Nakon slučajeva kada su organi vlasti lažno tvrdili da ne poseduju tražene dokumente, proglašavali bez pravnog osnova njihovu tajnost, izmišljali zaštitu autorskih prava, pozivali se neosnovano na pravne prepreke ili optuživali tražioce za zloupotrebe, sada se pojavio novi izgovor za nedavanje informacija – navodna neurednost zahteva za pristup informacijama.
Po oceni TS, problem je utoliko veći zato što dolazi iz generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Dopis koji smo dobili iz ove institucije nije samo protivan Zakonu, već i proklamovanoj politici same Vlade u oblasti borbe protiv korupcije i evropskih integracija. Akcioni planovi iz ovih oblasti, koje je donela upravo aktuelna Vlada daju značajno mesto ostvarivanju prava na pristup informacijama.
Generalni sekretarijat Vlade je prvo ignorisao zahtev za pristup informacijama koji smo uputili 28.9.2015, što već samo po sebi predstavlja prekršaj. Ponovljeni zahtev smo poslali 23. decembra, jer je taj dokument preduslov za vođenje upravnog spora pred Upravnim sudom, ali ni tada nismo dobili odgovor u zakonskom roku (7 dana). Umesto toga, 13. januara smo dobili „zahtev za uređenje“, očigledno netačno datiran na 31.12.2015 (znači 13 dana je putovao poštom).
Po zakonu1 se akti stranaka upućuju na uređivanje kada postupanje po njima nije moguće. Iako u konkretnom slučaju nije bilo nikakve sumnje na šta se naš zahtev za pristup informacijama odnosi (kopija Memoranduma o razmevanju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj), u „zahtevu za uređenje“ Vladinog sekretarijata kaže se da moramo da navedemo i „opis informacije koja se traži“. Generalnom sekretarijatu Vlade smo u uzvratnom dopisu, između ostalog, ukazali da kada bi tražioci informacija bili vidoviti i imali mogućnost da opišu informacije koje se nalaze u dokumentima, onda im ovo zakonsko pravo ne bi ni trebalo.
Verujemo da nije u pitanju izolovan slučaj ili slučajna omaška, jer smo sličan odgovor već dobili od Vlade po drugom zahtevu 23. 10. 2015. Pored toga Memorandum čiju smo kopiju tražili, je dokument oko čijeg postojanja nije moglo biti nikakve sumnje – njegovo potpisivanje je bilo medijski propraćeno, a predsednik Vlade Srbije je, između ostalog, izjavio (24.9.2015) da je „Memorandum sa EBRD danas najvažnija vest za Srbiju“.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 14. januar 2016.
1 Iz člana 58. Zakona o opštem upravnom postupku: (1) Ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak učiniće sve što treba da se nedostaci otklone i odrediće podnosiocu rok u kom je dužan da to učini. (2) Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, pa se usled toga ne može postupati po podnesku, organ će zaključkom odbaciti takav podnesak. Na ovu posledicu podnosilac će se naročito upozoriti u pozivu za ispravku podneska.
