Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Pismo predsedniku Republike Srbije

Transparentnost Srbija uputila je pismo predsedniuku Srbije povodom navoda koje je izneo u gostovanju na RTS-u 7. aprila. Prenosimo pismo i dodatke u celini.

Republika Srbija
Predsednik
Aleksandar Vučić
Andrićev venac 1
11000 Beograd

Poštovani predsedniče Vučiću,

U emisiji „Upitnik“, koja je emitovana u utorak, 7.4.2020. na prvom televizijskom programu RTS, komenarisali ste, na način opisan u prilogu ovog dopisa, aktuelne nabavke respiratora. U jednom od pitanja voditeljke pomenuti su predlozi iz saopštenja naše organizacije od 6.4.2020. Sudeći po odgovoru koji ste potom dali, sa tim saopštenjem ili niste bili upoznati ili ste ga pogrešno interpretirali. Usled toga ste osporavali nešto što nije rečeno, niste odgovorili na ono što jesu bili naši predlozi. Delovi izjave su takođe bili krajnje uvredljivi.
Ključne poente našeg obraćanja državnim organima i javnosti u vezi sa ovom temom su sledeće:

1. Podatke o javnim nabavkama treba objaviti, u meri u kojoj je to moguće, ne zato što neko misli da je neko drugi ukrao novac na toj nabavci, nego upravo zato da niko ne bi ni razmišljao da li se tajnošću kod nabavki skrivaju krađe. Načelo transparentnosti iz člana 11. Zakona o javnim nabavkama obavezuje čak i kod nabavki koje se zbog toga što su neophodne za zaštitu života stanovništva sprovode bez sprovođenja otvorenog ili pregovaračkog postupka. Tako piše u članu 7, stav 2 Zakona. Nije zgoreg podsetiti da su ove odredbe prepisane u još uvek važeći Zakon o javnim nabavkama, koji je donet krajem 2012. na predlog poslaničke grupe SNS.

2. Planiranje i sprovođenje nabavki medicinske opreme nije posao za koji je zadužen ili ovlašćen predsednik Republike , ni u toku vanrednog stanja ni van njega. Zato to nije nešto o čemu bi predsednik trebalo da informiše javnost (npr. da li respiratora ima dovoljno ili nema) ili da joj polaže račune (koliko su plaćeni i slično). Za planiranje su zadužene zdravstvene ustanove, a za nabavku - te ustanove i Ministarstvo zdravlja. Čak i u situaciji globalne nestašice respiratora, kada pri nabavkama mogu biti od koristi kontakti predsednika Republike sa šefovima drugih država i vlada, drugi državni organi, a pre svega Institut “Milan Jovanović Batut” i Ministarstvo zdravlja treba da informišu građane o tome koja nam je medicinska oprema potrebna, koliko je robe nabavljeno i koliko je za to plaćeno. U stvarnosti, ti državni organi, koji su nadležni, ovim temama se upadljivo ne oglašavaju.

3. Kada se vrše nabavke neophodne za zaštitu života bez tendera, to se takođe čini u skladu sa zakonom. Čak i kada se kod takvih nabavki odstupa od uobičajene prakse, pa se npr. roba plaća gotovinski, ili se kupuje od firmi koje ne bi ispunjavale uslove u normalnoj javnoj nabavci (npr. preduzeće ima poreske dugove, nema bankarske garancije i drugo), pogrešno je stvarati utisak u javnosti da državni organi čine nešto nezakonito, već upravo objasniti građanima da primenjuju jednu od Zakonom predviđenih mogućnosti. To je važno da bi se i sami građani podstakli na poštovanje zakona u doba pandemije, i da bi država imala moralno pravo da kažnjava one koji zaista krše pravila o nabavkama.

4. U situaciji pandemije je potrebno da postoji što veće poverenje između građana i državnih organa. Transparentnost postupanja pomaže da se to poverenje izgradi. S druge strane, objavljivanje nepotpunih i kontradiktornih informacija dovodi do suprotnog efekta. Do sada su građani od najviših predstavnika države dobili informacije da respiratora “ima dovoljno”, da je njihov broj “državna tajna”, i da se 15 novih aparata nabavlja sprovođenjem postupka javne nabavke “da bismo bili 200% sigurni” . Zatim je istog dana dana navodna državna tajna obelodanjena – objavljivanjem informacije da respiratora ima preko hiljadu . U međuvremenu, građani dobijaju informacije da smo ugovorili nabavku 2.200 novih uređaja, a da ih je 573 već stiglo. To kod građana stvara predstavu da su ih predstavnici države lagali lažno predstavljajući situaciju boljom nego što jeste ranije ili gorom nego što jeste sada. S druge strane, radi jačanja poverenja, vlast bi trebalo da upozna građane sa tim kakva je stručna procena potreba za respiratorima i šta je cilj nabavki koje se sprovode (koliko treba da ih bude ukupno). Čak i ako je epidemiološka situacija takva da zbog zaštite života treba kupiti koliko god je moguće veći broj ovih uređaja, saopštavanje takve informacije građanima može biti samo od koristi za jačanje discipline u primeni mera za sprečavanje širenja zaraze.

Za Transparentnost Srbija
Programski direktor
Nemanja Nenadić
Beograd, 8.4.2020.

Dodatak: Izvod iz transkripta emisije „Upitnik“ , emitovane na RTS, 7.4.2020.

Voditeljka: Govorili ste da se respiratori plaćaju u kešu, da se pare nose u torbama.
A. Vučić: Da plaćaju se i u kešu. Ljudi se bore, sve zemlje moraju da se bore.
Voditeljka: Jesmo li i mi morali da se snalazimo na taj način?
A. Vučić: Mi smo snalazili, kako smo se snalazili, podneću naciji izveštaj kada se sve završi.
Voditeljka: Znate da je Transparentnost Srbija... i da ima onih koji traže da se transparentno pokaže putem javnih nabavki kako je išla ta potrošnja medicinske opreme...
A. Vučić: Jeste...pa to polaze od sebe, znaju kako bi oni krali pare na narodnoj muci razni neki, pa misle da bi to i drugi. Ne, borim se za živote ljudi.
Voditeljka: Isključujete mogućnost svake zloupotrebe u tom smislu?
A. Vučić: Da li vi razumete o čemu se ovde radi, kakva zloupotreba, kakva zloupotreba, borimo se za svaki respirator, borimo se za život ljudi. Borimo se za život ljudi. Da ukradem dinar od respiratora? Da li su normalni ti koji to pričaju.
Voditeljka: Rekli ste podnećete izveštaj?
A. Vučić: Nego šta ću nego da podnesem izveštaj.
Voditeljka: Dobro
A. Vučić: Da mi to pričaju ljudi koji su, koji podržavaju one koji su za 12 godina doneli sedam respiratora, a mi za 12 dana 700 respiratora. Ili 573. I da mi govore o tome.I da drže pridike o tome. Da govore kako će da doniraju 100 evra. A uzeli stotine miliona evra.



Dodatak 2: Saopštenje TS od 6.4.2020.


Nabavka respiratora – nedostajuće informacije


Transparentnost Srbija poziva državne organe i zdravstvene ustanove da objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama.

Iako je radi transparentnosti javnih rashoda ustanovljen državni Portal javnih nabavki, građani Srbije su ovih dana informacije o velikim nabavkama dobijali na druge načine, putem Instagram profila i kroz medijske izjave predsednika Republike.

Tako je, prema njegovim rečima, Srbija već naručila i platila 1100 respiratora. S druge strane, poslednja nabavka koju su naši državni organi i zdravstvene ustanove raspisali i objavili na Portalu javnih nabavki potiče od 11.marta 2020. Tada je Ministarstvo zdravlja, uz pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke, otvorilo pregovarački postupak radi kupovine 15 respiratora, i odabralo povoljniju od dve ponude već posle sedam dana.

Zakon o javnim nabavkama je na snazi i posle proglašenja vanrednog stanja. S druge strane, on očigledno nije primenjen na vrednim nabavkama koje se trenutno sprovode. Kako je to moguće? Po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012, koji će se primenjivati do 1. jula 2020, postoji mogućnost da se nabavke sredstava „radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda“ vrše bez primene bilo kog od propisanih postupaka. Jedina obaveza je da se u takvim slučajevima postupa „u skladu sa načelima iz zakona“ (efikasnost, konkurencija, transparentnost, jednakost ponuđača). Međutim, poštovanje tih načela je stvar koja se samo naknadno može utvrđivati, i za to nema čvrstih proceduralnih garancija. S druge strane, kod pregovaračkog postupka, kakav je primenjen kod nabavke 15 respiratora u prvoj polovini marta ove godine, rokovi su znatno skraćeni u odnosu na redovnu tendersku proceduru, ali postoje i garancije transparentnosti – objavljivanje informacija na Portalu javnih nabavki.

U aktuelnoj situaciji velike potražnje za respiratorima na svetskom nivou, može se zamisliti da bi mogla biti privremeno opravdana čak i tajnost nekih podataka o nabavkama. Međutim, teško je zamisliti bilo kakav valjani razlog da se ne objavi šta je tačno kupljeno i koliko je za to plaćeno. Informacije o tome bi trebalo da pružaju oni državni organi koji nabavljaju medicinsku opremu. Pored toga, trebalo bi izbeći bilo kakve izjave koje bi mogle biti shvaćene kao poziv na kršenje zakona (npr. da su respiratori kupljeni “na polu-crno”).
Objavljivanje potpunih informacija u vezi sa epidemijom, uključujući i to šta su potrebe zdravstvenih ustanova, šta smo nabavili kupovinom ili iz donacija, a šta nam još uvek nedostaje, pomoglo bi izgradnji poverenja između vlasti i građana. To poverenje neophodno za sprečavanje širenja zaraze i smanjenje njenih štetnih posledica.