Konferencija: Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji

Organizacija Transparentnost Srbija Vas poziva da učestvujete na konferenciji: Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji^[1] koja će se održati u četvrtak, 22. decembra 2022. god. od 11.00 – 12.30 časova u Medija centru, velika sala, Terazije 3, Beograd

Dnevni red:

11.00-11.40

• Uvodno obraćanje – prof. Radmila Vasić, članica Upravnog odbora Transparentnost Srbija
• Uvodno obraćanje – Stiv Fener, viši pravni savetnik, Misija OEBS u Srbiji
• Da li se Zakon o lobiranju primenjuje i šta u njemu treba da se menja - Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija
• Koruptivni rizici u nacrtima zakona iz 2022. - adv. Robert Sepi, pravni savetnik Transparentnost Srbija i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija

Moderator: g. Vukašin Stijović, Misija OEBS u Srbiji

11.40-12.30

• Pitanja, odgovori i komentari

Posle predstavljanja nalaza biće otvoreno vreme za pitanja i odgovore novinara i drugih učesnika, kao i za diskusiju o svim pitanjima koja su od značaja za prepoznavanje i otklanjanje koruptivnih rizika u propisima, kao i lobiranje u Srbiji.

Konferencija će se voditi na srpskom jeziku, uz obezbeđen prevod na engleski. Ključni nalazi istraživanja biće dostupni na konferenciji na srpskom i engleskom jeziku.

Kratko o temama konferencije: 

Lobiranje 

Na osnovu preporuka GRECO, Srbija je krajem 2018. usvojila Zakon o lobiranju. Taj zakon je trebalo da osvetli proces uticaja na donošenje zakona i drugih opštih pravnih akata, ali do toga nije došlo u prvim godinama primene. U julu 2022. GRECO je dao nove preporuke, koje su potvrdile ranija upozorenja Transparentnosti da ovaj Zakon treba poboljšati. U međuvremenu, Transparentnost je istraživala da li je u Srbiji bilo slučajeva prijavljenog lobiranja tokom 2022.

Koruptivni rizici u propisima

Najopasniji vid korupcije je onaj kada se norme koje pogoduju koruptivnim interesima ugrade u propise. Zbog toga je od velikog značaja to što je Zakon o sprečavanju korupcije od 1.9.2020. uveo  obavezu da ministarstva od Agencije za sprečavanje korupcije zatraže mišljenje o postojanju takvih rizika i načinu da se otklone. Transparentnost Srbija je i prilikom donošenja zakona ukazala na potencijalni problem – da obaveza traženja mišljenja postoji samo za zakone iz pojedinih oblasti (carina, porezi, privatizacija, javne nabavke, policija, lokalna samouprava, obrazovanje, zdravstvo, propisi koji su u vezi sa međunarodnim antikorupcijskim dokumentima) iako se koruptivni rizici mogu jednako javiti i u svakoj drugoj oblasti (npr. urbanizam, životna sredina, sport). Pored toga, ne postoji obaveza da se traže mišljenja o zakonima ili autentičnim tumačenjima koje predlože narodni poslanici.

Tokom 2022. godine Transparentnost Srbija je pratila u kojim slučajevima ministarstva nisu tražila mišljenje, a morala su, da li je Agencija za sprečavanje korupcije davala mišljenja i u kojoj meri su ona poštovana. Transparentnost Srbija je analizirala i niz drugih akata koji su pripremani ili donošeni tokom ovog perioda, a za koje nije postojala obaveza traženja mišljenja od Agencije.

Tokom većeg dela 2022. godine vladalo je zatišje u pripremi i donošenju zakona, prvo zbog izborne kampanje, a zatim zbog dugog čekanja da se proglase njihovi rezultati i da se izabare vlada, iako činjenica da je vlada radila u tehničkom mandatu nije predstavljala zakonsku prepreku da ministarstva pripremaju nacrte zakona i iznose ih na javnu raspravu. Suprotno tome, pred sam kraj godine objavljeni su nacrti brojnih bitnih zakona, u obasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Ukazaćemo, između ostalog, na to koji su koruptivni rizici u:

• Nacrtima novih pravosudnih zakona, koji se donose radi usaglašavanja sa izmenjenim Ustavom
• Nacrtu novog Zakona o unutrašnjim poslovima i drugih zakona koje je MUP izneo na javnu raspravu
• Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi
• Izmenama Zakona o Agenciji za sprečavanju korupcije
• Zakonu o ministarstvima
• Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, Zakonu o budžetu za 2023 i završnom računu budžeta za 2021.
• zakonu na osnovu kojeg se uplaćuje pomoć za mlade

^[1] Izradu ove analize pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izrečeni u analizi pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji.