Reagovanje na izjavu ministra Lončara

Kako ministar Lončar demantuje ono što nismo kazali i ne osvrće se na probleme koje smo izneli

Povodom vesti koju je Novinska agencija TANJUG emitovala 25. decembra 2015. godine pod naslovom "Lončar: Posao obnove ustanova apsolutno transparentan", a u kojoj je ministar Zlatibor Lončar izneo navode koji su rezultirali nepotpunom i netačnom informacijom, Transparentnost Srbija ukazuje:

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je, u komentaru povodom analize nepravilnosti u postupku nabavke radova uređenja zdravstvenih ustanova, demantovao ono što nismo kazali, a nije se ni osvrnuo na brojne probleme i nepravilnosti koje smo izneli.

Ministar je, kako je preneo Tanjug, izjavio da „nisu tačni navodi Transparentnosti Srbije da je posao obnove zdravstvenih ustanova obavljen bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda", i da je "proces obavljen apsolutno transparentno".

Sudeći po ovoj izjavi, ministru Lončaru nije poznato čak ni to koju vrstu postupka javne nabavke je njegovo ministarstvo sprovodilo, zbog čega je upitno da li je polemika sa njim po ovom pitanju uopšte moguća. Naime, taj postupak javne nabavke se zove upravo „pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.“ S druge strane, ima istine u tome što ministar kaže da je postupak sprovođen „transparentno“. Naime, ministarstvo je objavilo obavezne dokumente na Portalu javnih nabavki – npr. konkursnu dokumentaciju i odluke o dodeli ugovora. Međutim, mi to nismo ni negirali. Naprotiv, u analizi TS (dostupnoj na sajtu naše organizacije), koja ukazuje na greške Ministarstva, na nelogičnosti u postupanju ponuđača, na moguće nedopuštene dogovore i na kratke rokove za dostavljanje ponuda, sve vreme smo se pozivali upravo na podatke koje je Ministarstvo objavilo. Sve te pojave su verovatno rezultirale time da se na ove javne nabavke utroši više budžetskih sredstava nego što bi bilo utrošeno u redovnom nadmetanju.

Ministar dalje navodi da se Ministarstvo obratilo Upravi za javne nabavke, što nismo ni sporili. Ministar je izneo tvrdnju da je „odluka o sanaciji krovova, podova i sanitarnih čvorova, kao i krečenju zdravstvenih ustanova doneta kada je sagledano stanje finansija i kada je postalo jasno da može da se odvoji više od 700 miliona dinara“. Ni ova tvrdnja ne predstavlja demanti naših nalaza. Mi smo upravo istakli da je važno da se utvrdi kako je uopšte nastala situacija da se ovi radovi, za kojima već dugo postoji potreba, ne planiraju i ne sprovedu ranije. Zbog toga smo Ministarstvu uputili zahtev za pristup informacijama u kojem tražimo kopije dokumenata, iz kojih bi se videlo da li je Ministarstvo zdravlja pravovremeno tražilo sredstva za obnovu, i ako jeste, zbog čega ti zahtevi nisu na vreme prihvaćeni.

TS ne zamera Ministarstvu što želi da radovi budu izvedeni brzo, već to što su se doveli ili su dovedeni u situaciju da ne sprovode redovnu proceduru javnih nabavki – otvoreni tenderski postupak. Naime, slažemo se sa ministrom Lončarom da je „najvažnije da pacijenti dobiju bolje uslove za lečenje“. To se, između ostalog, postiže i tako što će se nabavka raspisati tako da se javi što više potencijalnih takmaca, koji nisu u međusobnom dogovoru, već se kroz nadmetanje postigne povoljna cena. Tako se na nabavkama postižu uštede, pa se može obnoviti ili izgraditi veći broj zdravstvenih ustanova. I svetska praksa i Zakon o javnim nabavkama, koji je predložila ista politička grupacija koja je izabrala ministra Lončara kažu da je najbolji način za sprovođenje javnih nabavki otvoreni tenderski postupak. O rezultatima sprovođenja ovog pregovaračkog postupka svedoče objavljeni podaci: iako u Srbiji na stotine firmi iz građevinske industrije svako malo traži pomoć od države, za polovinu raspisanih radova (9 od 18 partija), javio se samo jedan ponuđač; u drugim slučajevima, iako je postojala formalno konkurencija, pobeđivala je firma čija je ponuda gotovo identična sa neobjavljenom procenjenom vrednošću; u nekoliko slučajeva ponuđači su u „pregovaranju“ podizali prvobtinu cenu itd.

Ministrovo pozivanje na to da će premijer lično nadgledati radove nije relevantno sa stanovišta dokazivanja ispravnosti postupka javne nabavke, bez obzira na dobru volju i uloženi trud predsednika Vlade. Naime, Srbija ima zakone koji nalažu sprovođenje stručnog nadzora za sve radove i zakone koji uređuju internu finansijsku kontrolu i internu i spoljnu reviziju. Ti organi će pokazati i da li je sve bilo po zakonu ili ne.

S druge strane, Transparentnost – Srbija je jasno pokazala svojom analizom (http://www.transparentnost.org.rs/…/8125-neobicna-nabavka-z… ) na greške ministarstva, na nelogičnosti u postupanju ponuđača, na moguće nedopuštene dogovore i na kratke rokove za dostavljanje ponuda, što je verovatno rezultiralo time da se na ove javne nabavke utroši više budžetskih sredstava nego što bi bilo utrošeno u redovnom nadmetanju. Ni na jedan od ovih podataka iz analize Transparentnosti Srbija ministar Lončar se nije ni osvrnuo.

Transparentnost Srbija,

28. decembra 2015.