Inicijativa za brisanje neustavnog člana Zakona o zaštiti konkurencije
Pravo na pristup informacijama ugroženo je nepoštovanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama i idejama da se on pokvari, od kojih su dve našle mesto i u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna. Međutim, ne treba zaboraviti da jednako štetne mogu biti odredbe drugih zakona, kada se kroz njih pokušava stvaranje "apsolutnih izuzetaka".
Jedan takav primer je norma člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije, za koju je je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Ustavnom sudu Republike Srbije Predlog za utvrđivanje neustavnosti. https://bit.ly/2OLmhAh
Reč je o odredbi koja predviđa da podaci koje "zaštiti" Komisija za zaštitu konkurencije "nemaju svojstvo informacija od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja". Iako se i kod ovakvih normi može primeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer se svaki izuzetak ceni u vezi sa pravilima iz tog zakona, očigledno je da norma može izazvati konfuziju u pravnom sistemu i da je treba izmeniti.
Norma je u praksi zloupotrebljena. Iako je očigledno da se ovo pravilo našlo u Zakonu o zaštiti konkurencije kako bi se zaštitile poslovne tajne privatnih firmi koje moraju sa Komisijom da podele i poverljive informacije o tržišnom udelu, Ministarstvo privrede se pozvalo na nju kako bi uskratilo pristup informacijama o upravljanju javnom imovinom velike vrednosti.
Naime, kada je po organizacija Transparentnost - Srbija tražila ugovor o upravljanju Železarom Smederevo, koji je država zaključila sa HPK MANAGEMENT iz Beograda i HPK ENGINEERING B.V. iz Amsterdama, Ministarstvo je uskratilo pristup informacijama ne samo TS, već i Povereniku koji je odlučivao po žalbi. Uz sve to, Komisija je jasno rekla u odgovoru TS, da njene procesne odluke ne sprečavaju vlasnika dokumenta da obelodani njegov sadržaj. http://www.transparentnost.org.rs/…/8530-ugovor-o-upravljan…
U međuvremenu, ugovor je raskinut uz tvrdnje da upravljač nije ispunio svoje obaveze, dok s druge strane bivši upravljač potražuje naknadu štete na osnovu ugovornih odredbi. Građani ne mogu da provere osnovanost ni jednih ni drugih tvrdnji.
